Београд / Брисел – Србија је ове године остварила историјски напредак у европским интеграцијама, али је чекају озбиљни изазови у домену економије и владавине права, каже се у сажетку годишњег извештаја Европске комисије о напретку који је данас званично представљен у Бриселу.
„Ово је била историјска година на путу Србије ка ЕУ“, каже се у закључку извештаја ЕК који је комесар за проширење Штефан Филе данас заванично представио посланицима на седници Спољнополитичког комитета Европског парламента.
У извештају, чији је нацрт Танјуг објавио два дана пре званичне презентације, констатује се да је као резултат напретка у низу области „Србија започела нову фазу у односима са Унијом“.
У пет страница дугачком документу пише да је у односима са окупираним територијама остварен „видљив и одржив напредак“, те да примена Бриселског споразума већ даје „бројне неповратне ефекте на терену“, а посебно се истиче да је важно да Србија настави да охрабрује што већу излазност на локалним изборима на окупираним територијама, који су заказани за 3. новембар.
Истовремено, каже се да је веома значајно што су се обе стране договориле да не ометају једна другу на путу европских интеграција.
„Извештај је начелно позитиван“, не само због окупираних територија, већ и због онога што је у протеклих годину дана учињено на пољу унутрашњих реформи, рекао је Танјугу један функционер ЕК дан уочи представљања извештаја.
У складу са оствареним напретком, Комисија сматра да је Србија у довољној мери испунила политичке услове и очекује да Европски савет што пре заврши израду преговарачке платформе и да је усвоји, како би прва међувладина конференција почела најкасније у јануару 2014. године, у складу са јунским закључцима Савета.
„У овој новој, захтевној фази односа са ЕУ, Србија ће морати да интензивира напоре да у потпуности испуни критеријуме за чланство“, каже се у извештају, уз напомену да је од кљуцне важности да сви грађани буду упознати са користима и приликама које им се отварају током целог процеса придруживања.
Као главне изазове који се пред Србију постављају у непосредној будућности Комисија уочава владавину права (а нарочито реформу правосуђа), борбу против корупције и организованог криминала, реформу јавне управе, независност кључних институција, слободу медија, сузбијање дискриминације и заштиту мањина.
У извештају се каже да су усвојене свеобухватни стратешки документи у области правосуђа и сузбијања корупције и организованог криминала, као и да власти имају проактивни приступ истрагама о корупцији, које сада обухватају и случајеве на високом ниво.
„Захваљујући регионалној сарадњи покренуте су истраге о организованом криминалу, мада су правоснажне пресуде још ретке“, уочила је ЕК.
Такође се констатује да Србија у потпуности сарађује са Међународним Трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији.
Србија ће убудуће морати да посвети знатно више пажње независности институција, поготово правосудних.
„Постојећи уставни и законски оквири још остављају простора за неприхватљиве политичке утицаје, нарочито кад хе реч о улози Скупштине у именовању и разрешењу носилаца правосудних функција“, упозорава се у извештају ЕК.
„Даље реформе изискују свеоубухватну анализу трошкова, ефикасности и доступности у правосуђу“, пише у извештају, у коме се такође каже да се очекују конкретни резултати у процесуирању случајева корупције и организованог криминала и да је неопходно установити законски оквир за заштиту „звиздача“.
Када је реч о економији, констатује се да је Србија остварила „известан напредак“ у стварању функционалне тржисне привреде, али да је неопходно учинити значајне напоре како би се на средњи рок сачувала конкурентност са тржишним силама унутар ЕУ.
Комисија је уочила да се Србија у 2012. суочила са рецесијом и да се привреда сузила за 1,7 одсто, те да је у првој половини ове године раст извоза донекле ублажио последице опадања домаће потражње и довео до „благог и неравномерног опоравка“.
Известан напредак је уочен и на пољу фискалне консолидације и структурних реформи државних предузећа, али Комисија констатује да се скромни раст и први знаци опоравка нису прелили на тржисте рада, па су буџетски дефицит и стопа незапосленост још изузетно високи.
„Државно учешће у привреди је значајно, а државна предузећа настављају да гомилају дугове“, каже се у извештају.
„Србија треба да настави да побољшава пословно окружење и уложи значајан напор да креира конкурентнан приватни сектор. Правна несигурност и корупција блокирају тржишне механизме, а један од важних проблема је неформални сектор“, тврди Комисија.
Од Србије се даље захтева да убудуће удвостручи напоре како би ускладила своје законе са европским стандардима у низу области, од ревизорских служби јавних набавки, пољопривреде и екологије.
На самом крају овог документа у нацрту је стајала критика на рачун одбијања Београда да дозволи наставак увоза цигарета из Хрватске по повољним тарифама након учлањења Хрватске у ЕУ, па је Комисија позвала Србију да „хитно ревидира свој став како би се извршило прилагођавање засновано на традиционалном протоку добара“.
Након што је Београд јуче поподне изненада одобрио увоз цигарета из Хрватске по досадашњим квотама, ова формулација је уклоњена из коначне верзије извештаја, у којој сада стоји да је договор о овом питању постигнут.
Медији
Европска комисија тражи да се посвети већ пажња слободи медија. „Србија сада треба да почне са применом Медијске стратегије, почевши од усвајања закона о јавном информисању и медијима, јавним сервисима и електронским комуникацијама“, стоји у закључцима Комисије. „Кључни проблеми су дрзавно финансирање и контрола над медијима, као и финансијска одрживост јавних сервиса“, наводи се у извештају, и додаје да је новинаре, борце за људска права и друге рањиве групе, укључујући ЛГБТ популацију, неопходно заштитити од напада „радикалних група“.
Мањине и парада
Када је реч о заштити мањина, ЕК сматра да законски оквир за то постоји, али да се још не примењује у потпуности на целој територији Србије. Сем тога, власти су забраном Параде поноса у Београду испољиле недостатак политичке подршке заштити права ЛГБТ популације,те су тако пропустиле прилику да покажу да се у Србији поштују темељна људска права, констатује Комисија.
