Београд – Произвођачи кромпира у Србији са зебњом очекују крај године када ће царина за увоз овог поврће из Европске уније бити потпуно укинута. Знају да нису спремни за немилосрдну утакмицу са колегама из Европе, јер се у Србији кромпир производи на малим парцелама, са лошом механизацијом, без подршке државе.
Ове године, ипак, произвођачи кромпира верују да ће моћи да се изборе са конкурентима из Европе. Како објашњава др Зоран Броћић, са Пољопривредног факултета у Београду, у земљама ЕУ кромпир је родио нешто слабије, тако да му је и цена виша него у Србији.
„У ЕУ је род кромпира нижи за 10 одсто него лане, а цена му је од 20 до 22 евроцента по килограму“, каже проф. др Броћић.
„Када се дода превоз, који кошта од осам до 10 евроценти, и маржа увозника, јасно је да наши произвођачи, који за кромпир добијају око 22 динара, не морају да страхују од конкуренције, чак и ако се царина укине.“
Међутим, кад у Европској унији буде родна година, њихови произвођачи ће се вишкова „отарасити“ по багателним ценама. С друге стране, када се у Србији смањи број њива са кромпиром, мораћемо папрено да га плаћамо купујући од Европљана. Такође, пољопривредници страхују и због тога што 20 одсто рода не може да буде прва класа, каква год да се примени агротехника.
„Наши произвођачи нису спремни за укидање царина јер су разједињени, парцеле су уситњене, са малим приносима и лошом механизацијом“, каже Ратко Вукићевић, директор „Агромобила“.
„Конкуренција из Европе је немилосрдна, а наши произвођачи не вапе за субвенцијама, већ за атмосфером каква је у ЕУ, без бесмислених прописа, папира, уверења.“
Исидор Богдановић, из Трбушана код Чачка, чија је породица више пута била рекордер у производњи кромпира, чека прве дане без кише да уђе у њиву и почне са вађењем овог нашег најзаступљенијег поврћа. Каже да је ова година била боља од прошле, али да ће о роду говорити тек када почне да вади кромпир.
Стручњаци сматрају да је просечан принос кромпира око 15 тона по хектару, тако да ће Србија ове године имати око 800.000 тона овог поврћа.
Учитељи без искуства
Произвођачима је неопходно да се удруже, укрупне парцеле и набаве механизацију, а принос је мали и зато што ратаре подучавају често они који немају потребан ниво знања.
„Не постоји логистика државе и они који подучавају произвођаче имају низак ниво знања“, објашњава Ратко Вукићевић.
„Контролу семенског кромпира раде људи који нису провели ниједно поподне на земљи, а у Холандији то раде људи који су пет година радили у производњи. Такође, политичка опструкција је страшна, јер олако наше производе прогласе за отров и онда месецима чекамо научне резултате. Конкуренција је немилосрдна и у ЕУ увек нађу начина да заштите своје произвођаче, па су измислили сезонске царине.“
