ЊУЈОРК –Србији и Украјини, које имају потешкоћа са буџетским и дефицитом текућих плаћања, биће потребно да у предстојећим кварталима осигурају помоћ од Међународног монетарног фонда (ММФ), док би Словенија и Хрватска могле да буду наредне у низу, процене су италијанске Уникредит банке.
Спровођење буџетске консолидације, које је Србији неопходно како би договорила аранжман са ММФ-ом, могло би бити угрожено могућношћу одржавања избора у Србији почетком наредне године, оценила је главни економиста Уникредита за европске земље у развоју, земље Блиског истока и Африке, Џилијен Еџворт, а јавља Блумберг.
„Влада Србије је јуче најавила нове мере за довођење под контролу буџетског дефицита и јавног дуга до 2017. године. Са друге стране, Украјина мора да брзо исправи економске неравнотеже, јер би њен буџетски дефицит ове године могао премашити 6,5 одсто годишњег БДП-а, док би дефицит текућих плаћања, како је оценила Светска банка, могао достићи осам одсто”, изјавила је Еџвортова.
Према њеним речима, политички изазови у Украјини и Србији имају доста сличности, а обе земље имају један од највиших дуплих дефицита на глобалном нивоу, јер су суочене са слабим привредним растом и недовољном флексибилношћу валуте.
Како наводи Еџвортова, напори Украјине и Србије да осигурају зајмове из Кине и Уједињених Арапских Емирата неће осигурати трајно решење ни за једну од тих земаља.
„Украјина би до марта могла запечатити споразум са ММФ-ом, јер споразум о слободној трговини са Европском унијом, кресање потрошње и увођење флексибилности валуте повећавају реизборне шансе актуелног председника Виктора Јануковича”, изјавила је Еџвортова.
Према њеним речима, у Словенији и Хрватској такође постоји потреба за спољном помоћи, јер њихови буџетски дефицити угрожавају планове тамошњих власти, док Хрватска има потешкоће у повратку на позитиван привредни раст.
