Београд – Две руске компаније Интеррао и Нафтна индустрија Србије заинтересоване су да улажу у два постројења за производњу топлотне и електричне енергије у Београду.
Директор Управе за енергетику града Београда Марко Стојановић рекао је да су обе локације на Новом Београду, с тим што је НИС заинтересован за изградњу нове, а Интеррао за модернизацију старе топлане.
Капацитет тих когенеративних постројења за производњу топлотне и електричне енергије је од 100 до 450 мегавата, изјавио је Стојановић на ЦЕДЕФ форуму „Даљинско грејање у Србији – когенерација и наплата топлотне енергије према утрошку“.
Он је напоменуо да је још једна компанија, чије име није открио, заинтересована да буде стратешки партнер за изградњу термолектране-топлане на Цераку, капацитета један мегават електричне и 7,8 мегавата топлотне енергије.
У завршним смо разговорима са тим стратешким партнером, рекао је он и додао да ће на пројекту на Цераку бити могуће коришћење подстицајних тарифа за обновљиве изворе енергије.
И у Падиској скели у Пољопривредној корпорацији Београд (ПКБ) у плану је изградња когенеративног постојења у сарадњи са швајцарском владом, рекао је он и навео да ће тај обекат бити капацитета пет мегавата топлотне и 0,6 мегавата електричне енергије.
Укупна вредност пројекта је око осам милиона евра, а намењен је за грејање и хлађење нових пластеника у ПКБ-а, али и за грејање школа и болница у Падинској скели, казао је Стојановић и додао да је планирано да пројекат буде завршен до следеће грејне сезоне 2015. године, а тренутно се спрема тендер за набавку опреме за изградњу.
Он је навео да је у Београду највећа енергетска неефикасност у зградарству где износи 140 киловат-часова по метру квадратном и да 37 одсто зграда које су у систему даљинског грејања не испуњавају елементарне стандарде енергетске ефикасности, па у њима није могуће одмах прећи на систем наплате грејања по утрошку.
У Београду је у око 9.000 станова, у новим зградама, експерименатално уведен систем наплате грејања по утрошку, што је мало али је значајно због стеченог искуства које се може применити у даљој наплати грејања по том методу.
Увођењем наплате топлотне енергије према утрошку очекују се смањење потрошње енергије, горива и емисије штетних материја за око 15-20 одсто, смањење издвајања новца за набавку енергената за 20 до 30 милиона евра, као и мања емисија угљен-диоксида за око 120.000 тона годишње, навео је Стојановић.
У Србији се у топланама у сарадњи са Немачком развојном банком КфW спроводи пројекат модернизације топлана и тај фонд је вредан 150 милиона евра, рекао је Владимир Атанацковић из Министарства енергетике.
Он је потврдио да би за 15 топлана у Србији у наредне четири године требало испитати могућности, кроз израду претходних студија изводљивости које су у току, да пређу са коришћења мазута, угља и гаса на биомасу.
Реч је о топланама Бајина Башта, Чачак, Јагодина, Кикинда, Кладово, Књажевац, Косјерић, Неготин, Нова Варош, Нови Пазар, Прибој, Шабац, Трстеник, Велика Плана и Зрењанин.
„Овим општинама и свим другим које су направиле анализу о исплативости преласка биће доступна средства у износу од 100 милиона евра која су обезбеђена преко Немачке развојне банке. Тренутно постоје такве студије у Панчеву, Крушевцу и Руми, док је Суботица на прагу одлуке о изградњи ЦХП постројења на биомасу“, рекао је Атанацковић.
Прелазак на биомасу ће смањити потрошњу фосилних горива и укупне емисије ЦО2, утицаће на побољшање укупне енергетске ефикасности, на смањење трошкова производње енергије, на побољшање квалитета ваздуха, побољшање квалитета и поузданости напајања крајњих корисника, али и отварање нових радних места у ланцу искоришћења биомасе, речено је на скупу.
Потенцијал биомасе, као највећег извора обновљиве енергије у Србији је неискоришћен и процењује се на 3,3 милиона тона еквивалентне нафте годишње.
На форуму је истакнуто да је више од 90 одсто производње топлотне енегије у системима даљинског грејања у Србији засновано на директном коришћењу фосилних горива, док се у ЕУ фосилна горива користе само у 15 одсто случајева за производњу топлотне енергијие.
Председник Управног одбора ЦЕДЕФ-а Јованка Арсић-Каришић напоменула је да су све веће потребе за коришћењем обновљивих извора енергије и повећањем енергетске ефикасности и да се Србија обавезала да до 2020. године повећа учешће обновљивих извора енергије на 27одсто у укупном енергетском билансу.
„Повећање енергетске ефикасности и коришћење алтернативних горива у производњи топлотне и електричне енергије постаје императив како на националном тако и на нивоу градова и локалних самоуправа“, истакла је Арсић-Каришић.
Предсетавник Пословног удружења Топлане Србије Милан Стошић рекао је да је увођењем наплате грејања по утрошку могуће решити велики број проблема који се јављају у пословању топлана као и проблема на страни купаца топлотне енергије, уз очекивану рационалнију потрошњу енергената.
Директор Суботичке топлане Перо Рикић рекао је да је током 2012. године та топлана почела израду Студије изводљивости, за изградњу когенеративног постројења на биомасу у том граду и да је планирано да постројење буде снаге 10 МW топлотне и пет МW електричне енергије.
Циљ је да се објекат изгади и пусти у рад најкасније до 2017. године, а укупна инвестициона вредност постројења процењена је на 27 милиона евра, рекао је Рикић и додао да ће та топлана производити 40 милиона кWх електричне енергије и 40 милиона кWх топлотне енергије, што је више од 40 одсто садашње производње топлотне енергије у Суботици.
Менаџер пројекта немачке развојне банке КфW у ЈКП Градска топлана Ниш Милан Огризовић најавио је нов начин обрачуна топлотне енергије у систему те топлане, што ће почети са грејном сезоном 2013/2014.
Мерење по утрошку се у Србији сада примењује у топаланама у Суботици, Шапцу, Бечеју и Сомбору, а од ове грејне сезоне то најављују и топлане у Чачку, Нишу и Пироту.
Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине је најавило да ће до краја ове године област обновљивих извора енергије законски бити потпуно заокружена и да ће 15 топлана у Србији у наредне четири године прећи са коришћења мазута и угља на биомасу.
