Док надлежни тврде да се попис у БиХ и даље одвија без већих проблема, тој тврдњи не иду у прилог информације које стижу из појединих локалних заједница, па је тако, наводно, на подручју Котор Вароша у једној кући пописано и више од 20 Бошњака.
У једном мјесту код Котор Вароша је забиљежен чак и случај да је „Бошњак пријавио да има 27 дјеце“, а наводно је на подручју те локалне заједнице примјетан и повећан прилив Хрвата, навео извор близак Пописној комисији у Котор Варошу.
„То је класичан покушај фингирања резултата пописа и око тога је код нас настала ‘жива фрка'“, наводи саговорник „Независних“, упућен у активности Пописне комисије у Котор Варошу.
Међутим, у локалној Пописној комисији тврде да се попис „одвија без проблема, у складу са Упутством за организацију и провођење пописа становништва“.
„На терену није примјећен неочекивани прилив грађана“, тврде у Пописној комисији Котор Варош.
Иначе, проблеми нису мимоишли ни неке друге локалне заједнице, па су тако становници Улице Василија Грђића у Источној Илиџи одбили да дају податке члановима Пописне комисије из ФБиХ.
Никола Голубовић, члан тамошње Пописне комисије, прецизира да су Срби одбили да дају податке пописивачима из федералне Илиџе, појашњавајући да је ова улица административно везана за општину Источна Илиџа, чији станари све обавезе плаћају РС.
„Пописивач из федералне Илиџе рекао нам је да у пописном кругу има 15 бројева из ове улице. Проблем је то што још нико није дефинисао ту линију. Она је негђе у карте уцртана као таква, а на терену живот се одвија на други начин“, навео је Голубовић.
Сејфудин Токић, координатор коалиције невладиних организација „Битно је бити Бошњак“, тврди да, према информацијама са терена, најкрупнији проблем у досадашњем току пописивања становништва у БиХ јесте појава да се у Прњавору, Мркоњић Граду и у неким другим мјестима РС „онемогућава да један члан домаћинства уписује друге чланове домаћинства“.
„Пописивачи, претежно српске националности, од Бошњака инсистирају да сви буду присутни на мјесту пописивања што је у директној супротности са Законом о попису становништва и представља озбиљну опструкцију провођења цјелокупног процеса“, каже Токић.
Огласила се и коалиција „Једнакост“, а у свом саопштењу поручују да је незаконито то што пописивачи односе пописне материјале у приватне станове те да је тиме у потпуности уништен кредибилитет и легитимитет, али и сама легалност пописног процеса.
Истовремено, поједини стручњаци сматрају да је овај процес могао да буде обављен много боље.
„Како је почео, процес пописа становништва у БиХ проводи се у правом духу дејтонске Босне – траљаво, неорганизирано и противрјечно“, оцијенио је Асим Мујкић, професор на Факултету политичких наука у Сарајеву.
Ипак, Пописни биро Агенције за статисику БиХ саопштио је да није могуће виђети нити злоупотријебити личне податке у било којој фази обраде пописног материјала.
Међутим, Фадил Фатић, замјеник директора Агенције за статистику БиХ, коментаришући бројне озбиљне притужбе на начин спровођења процеса пописа становништва у БиХ, изјавио је да је ситуација озбиљна и да све скупа може утицати на валидност пописа.
Петар Ковачевић, директор Агенције за заштиту личних података у БиХ, изјавио је да је сваки контролор, односно јавни орган који обрађује личне податке, дужан да донесе подзаконске акте, те план заштите личних података који подразумијева организацијско-техничке мјере заштите.
Иначе, стижу и информације о попису из других држава, па је тако Млађен Цицовић, директор Представништва РС у Београду, изјавио је да је велико интересовање држављана БиХ у Србији за учешће у попису становништва у БиХ.
Бх. власт жели да избрише Роме
Невладине организације с подручја Тузланског кантона изразиле су своје незадовољство неадекватном заступљеношћу грађана ромске националности у актуелном попису становништва у БиХ.
Наиме, упозоравају лидери ромских организација, веома је мали број Рома који су ангажовани као пописивачи, а још мањи као инструктори.
„У ТК, према нашим информацијама, има четири или пет пописивача, док имамо информацију како у Сарајевском и Зеничко-добојском кантону нема ниједног Рома пописивача. Поуздано знам како су се дјевојке и момци пријављивали за тај посао, како су испуњавали услове, али једноставно нису их жељели ангажовати“, каже Неџад Јусић, предсједник Удружења „Еуро Ром“ из Тузле, који сумња како власт у БиХ жели да избрише Роме с пописа.