Брисел – Европска комисија жели својим предлогом „паметних граница“ да обезбеди да сваком ко улази у ЕУ буду узети отисци прстију, али критичари тврде да је то сувише скупо, несразмерно и да ризикује кршење многих личних права, пише „ЕУ Обзервер“.
Комисија каже да је систем неопходан да би се осавремениле граничне контроле, скратило време чекања и да би се чуварима граница помогло да боље спроводе гранична правила ЕУ тако што би се прикупљени лични детаљи сваке особе ван ЕУ старије од 12 година сортирали у базу података.
Ради лакшег идентификовања предвиђа се скенирање свих 10 прстију.
Пакет укључује систем уласка/изласка (ЕЕС) и Програм регистрованих путника (РТП) који би био резервисан за привилегованије, чешће посетиоце ЕУ, попут бизнисмена или научних истраживача.
Корисници РТП требало би да плате 20 евра за регистрацију, дају отиске прстију а тада, у теорији, брзо прелазе границе ЕУ користећи посебан жетон који важи годину дана.
ЕЕС, контроверзнији од два система, предвиђен је за све остале. Он по аутоматизму претпоставља да је неко остао дуже од важења визе али нема објашњење. Чак и особе у коми или оне на лечењу нису поштеђене.
Систем не утврђује где је лоциран неко са прекорачењем, али директор пограничне полиције Литваније каже за „ЕУ Обзервер“ да постоје начини да се прекршилац нађе. Он каже да полиција у Литванији има „посебне аранжмане“ са хотелима како би се они лоцирали, као и да сличне договоре имају и друге земље.
Критичари истичу да неки илегални мигранти тајно прелазе границе како би избегле контролу и да свакако неће добровољно пристати узимање отисака. Такође примећују да је централизована премиса система лоша јер унутар ЕУ не постоје јединствена правила шта радити са онима који су прекорачили важност виза.
„Уколико немамо заједничку политику онда је од мале користи имати заједничку базу података“, каже Ска Келер, посланица Европског парламента из немачких Зелених.
Критичари истичу да су слични системи већ на снази и да је трошење још милијарду евра на предложени пројекат „паметних граница“ неоправдано у време економске и социјалне кризе.
У међувремену, једна група чланица већ покушава да службама контроле обезбеди приступ систему који би требало да стартује 2015. или 2016, зависно од отпора скептичних европарламентараца и група за грађанска права.
Полиција је заинтересована јер је ЕЕС пројекат који, после првих пет година употребе, треба да прикупља податке 269 милиона људи сваке године.
Предлог Европске комисије не помиње приступ безбедносних снага већ уместо тога каже да идеја може да се преиспита две године после оперативног старта.
Конзервативна посланица Европског парламента, Немица Ренате Зомер, која је задужена за ЕЕС, подржава захтев да се полицији од почетка допусти увид у базу података, а радна група Савета такође је припремила све правне и техничке аргументе за пројекат.
Али, омогућавање полицији да за своје потребе претражује осетљиве базе података у прошлости је изазивао многе контроверзе.
Алан Шатер, ирски министар унутрашњих послова, критиковао је у априлу полицију што је неке полицијске податке користила као „неку врсту друштвене мреже која је радознала поводом неких припадника (полицијских) снага“.
Француско министарство унутрашњих послова већ поседује банку података под именом „Оскар“ за коју се тврди да има детаље о свим Ромима који су протерани из земље, тврде Француска лига за људска права и организација Жисти специјализована за права имиграната.
Шведски медији пишу да полиција такође располаже подацима о Ромима који живе у земљи иако је прикупљање података на основу етничке припадности забрањено.
Петер Хастинкс, супервизор Европске заштите података (ЕДПС), описује ЕЕС као „скуп, недоказан и наметљив“. Он предлаже да се пре лансирања новог прво преиспитају постојећи системи попут информационог система „виза” (ВИС).
Тај систем властима омогућава да имају увид у историју нечијих захтева за визом и да утврде да ли је подносилац визе на граници иста она особа којој је издата виза.
Комисија међутим тврди да ВИС не прати уласке или изласке особа које долазе, или излазе из ЕУ, за разлику од предложеног система „паметне границе“.
Из ЕДПС узвраћају да ће ЕЕС угрожавати право на приватност и породични живот, право на заштиту података и да распирује озбиљне сумње око тога зашто је тај систем уопште потребан.
Програм из Стокхолма, који је одредио правне приоритете ЕУ, констатује да би нови систем требало развити искључиво уколико се утврди да постојећи системи нису довољни. Европска комисија о том питању има променљиве резултате.
Сумње око система менаџмента граница први пут су се појавиле 2004. када је идеја у целини одбачена јер невине странце третира као осумњичене за прекршаје које нису почињени. Поново је представљен 2008, када су се системи ЕЕС и РТП први пут поменули.
Притисак неких чланица, пре свега Немачке, Холандије и Британије, помогао је да се, упркос огромној цени пројекта, отпор утиша. У то време комисија је цену комплетне операције проценила на 135 милиона евра да би она у извештају објављеном три године касније, 2011, била увећана десет пута.
„Одлука да се 1,35 милијарди евра додели развоју пројекта ’паметне границе’ не би требало да буде прихваћена без озбиљног разматрања“, сматра румунски посланик са левог центра Јоан Енцију.
Бен Хејс из лондонске групе за грађанска права Стејтвоч пројекат описује као „најскупљу вежбу прикупљања статистике о мигрантима у историји света“.
Чланице ЕУ већ располажу са неких 25 различитих система како би се помогло хватању осумњичених за злочине, истеривање непожељних или илегалних имиграната или спречавања терористичких акција.
Количина прикупљених и обрађених података је импресивна. Евродац, систем који упоређује отиске прстију азиланата, прикупио је у периоду 2004–2011. у просеку годишње 1,7 милиона података. Европски парламент је недавно полицији одобрио приступ овим подацима.
Списак имена путника (ПНР), који од ваздухопловних компанија захтева да податке достављају САД и неким другим земљама, прикупи око 500.000 информација.
Европска комисија верује да ће пројекат ВИС, када постане потпуно оперативан, после прве године прикупити 20 милиона података и 70–80 милиона после пет година.
Европски највећи информациони систем јавне безбедности, информациони систем „шенген” (СИС) прикупља годишње око 900.000 података о особама којима треба ускратити улазак у ЕУ. Друга генерација овог система профункционисала је у априлу.
Франсоа Крепо, специјални известилац УН о људским правима миграната, каже да је СИС неспособан да одговори на административне грешке.
„Уколико вам је речно да се ваше име појавило на СИС-у, не знате која је то земља учинила, како можете да се браните, како можете да се изборите за своја права.“
