Лимит задуживања САД пробиће њихов бруто друштвени производ и догодиће се, први пут у историји, да Америка нема готовине и неће бити у стању да плаћа приспјеле обавезе…
Економски аналитичар Горан Николић сматра да слање милион људи на принудни одмор у САД не значи економски крах те земље, и истиче, да је за америчку, али и свјетску економију, много опаснији 17. октобар, када ће амерички јавни дуг достићи 16.700 милијарди долара?! Упозорава да ће тада лимит задуживања Америке пробити њихов БДП и догодиће се, први пут у историји, да Америка нема готовине и неће бити у стању да плаћа приспјеле обавезе.
„Ако се унутар Америке не постигне споразум о томе, онда би дошли у ситуацију да не могу више да штампају паре за исплаћивање камата, односно дугова“, објаснио је Николић, сарадник у Институту за европске студије у Београду. Он оцјењује да би у том случају свјетске берзе осјетиле јак удар, посебно америчке, што је опасан моменат, јер ће тог дана јавни дуг Америке достићи 16.700 милијарди долара.
„То је ниво њиховог БДП. Преко тог нивоа они морају да добију дозволу оба дома и сената и представничког дома да наставе даље. Како сада ствари стоје, републиканци би могли да их блокирају, мада ја мислим да неће, јер би то било превише“, наглашава Николић и подсјећа да Американци дугују силне паре Кини, али да вјерује да ће се наћи неки компромис. Што се тиче прекида финансирања и слања око милион административних службеника на одмор, Николић сматра да то није ништа спектакуларно и да се то дешава већ 20. пут у Америци у току посљедњих стотину година.
„То нема економске ефекте, јер њихове берзе добро стоје и даље, долар није ништа битније ослабио и нема већих импликација на свјетску економију“, рекао је Николић.
Николић истиче да Америка већ одавно економски пада, док Кина расте изузетно брзо, те да је ово је прва година у модерној историји када ће земље у развоју заједно имати већи БДП од развијених земаља.
Он не мисли да ће САД излаз из своје економске кризе наћи у некој војној интервнецији, те да је Обама схватио да то није интерес Америке, јер је она имала страховито велике трошкове у претходним ратовима које је водила.
„Експлозиван“ раст америчког јавног дуга је, између осталог, посљедица свјетске финансијске кризе, која је почела 2008. и већ је 2011. године премашио ниво америчког БДП за 15,14 милијарди долара. Сви показатељи говоре да је дуг прогресивно растао у протекле двије године и 2013. године укупни јавни дуг попео се на незамисливих 16,7 трилиона долара.
Према тренутној прогнози америчких федералних резерви, у 2014. години са буџетом на нивоу прошлогодишњег неће бити могуће исплатити обавезе државе према повјериоцима.
