Данас се навршавају 22 године од још некажњеног злочина у бјеловарској касарни над војницима ЈНА, који су се предали хрватској војсци, саопштено је из Информационо-документационог центра „Веритас“.
Хрватске снаге су по уласку у касарну убиле команданта касарне „Божидар Аџија“ у Бјеловару и двојицу његових помоћника, а четири дана касније стријељале су још шесторицу припадника ЈНА.
Тројицу официра хицима у главу из пиштоља убио је предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада није отворило истрагу против њега, иако је породица једног од убијених официра то затражила још у јулу 1998. године, наводи се у саопштењу „Веритаса“.
Суд у Бјеловару је 2006. године покренуо истрагу против Шимића, након што је телевизија Србије – РТС објавила снимке злочина и након што им је Хашки суд уступио документацију, али је Шимић, након 11 дана проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе, на којој ужива све почасти најугледнијег грађанина Бјеловара.
За убиство шесторице заробљених припадника ЈНА и покушаја убиства једног цивила, суд у Бјеловару оптужио је четворицу припадника бјеловарске полиције Луку Маркешића, Зденка Радића, Зорана Мараса и Ивана Орловића због ратног злочина против ратних заробљеника и цивила.
Они су два пута неправоснажно ослобађани, једном осуђени на казне испод законског минимума, док су четвртом правоснажном пресудом пред судом у Загребу 2011. године сви ослобођени оптужбе, јер према измијењеној оптужници „помагање у ратном злочину“ није кривично дјело.
У „Веритасу“ подсјећају да су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/, након вишедневне блокаде, 29. септембра 1991. године напали Касарну „Божидар Аџија“ у Бјеловару, у којој је била стационирана 265. моторизована бригада ЈНА и регрути пристигли на редовно одслужење војног рока.
Пошто је изостала помоћ виших команди ЈНА, командант бригаде пуковник Рајко Ковачевић је на крају дана наредио предају војника и старјешина и њихово постројавање у кругу касарне.
По уласку у касарну предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић наредио је да се заробљени војници и официри ЈНА скину до појаса.
Он је потом команданта касарне пуковника ЈНА Рајка Ковачевића и његове помоћнике официре Миљка Васића и Драгишу Јовановића одвео у страну и у свакога испалио по два метка из пиштоља, усмртивши их на лицу мјеста.
Како би спријечио да складиште муниције и експлозива у оближњој шуми Беденик падне у руке хрватским „зенгама“, мајор ЈНА Милан Тепић га је дигао у ваздух, при чему је погинуо и он и његових седам војника.
Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убијених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.
Шесторица заробљених припадника ЈНА, углавном са подручја Бјеловара, међу којима и двојица Хрвата, прво су затворена у полицијску станицу, а потом су их ноћу 3. октобра стријељала лица у фантомкама у оближњој шуми, а стријељање је преживио један српски цивил из Бјеловара.
У Бјеловару се 29. септембар слави као Дан града.
