САД су Хрватској 1993. године запријетиле санкцијама уколико Хрвати из БиХ не прекину хрватско-бошњачки рат и умјесто тога се, заједно са Бошњацима, не окрену против Срба, стоји у једном од 300 докумената ЦИА са којих је скинута ознака „повјерљивости“.
На састанку директора вашингтонске администрације одржаног 2. августа 1993. године расправљано је о извјештајима да хрватске и српске снаге све чешће дејствују заједно против муслимана.
„Најзначајније питање расправљано на овом састанку је разматрање одлуке да ли увести санкције Хрватској и на тај начин је натјерати да обустави сарадњу са Србима у централној Босни и настави сарадњу са муслиманима“, стоји у записнику са сједнице.
Истакнуто је да су директори били подијељени по овом питању, јер је дио желио ефикасно увођење брзих мултилатералних санкција, док је дио упозоравао да би санкције угрозиле споразум у Женеви у вези са муслиманским избјеглицама у Хрватској.
„Ова забринутост је узета у обзир, али заговорници санкција су однијели побједу. Донесена је одлука да се одмах крене са значајним економским санкцијама и да се пошаље демарш у Загреб“, стоји у документу.
У више од 70 одсто свих материјала ЦИА, није нађен ниједан суштински документ који би се односио на хрватско-бошњачки сукоб, као ни документе о чињеницама које су претходиле стварању Федерације.
Веома је могуће, додаје се, да би откривање таквих докумената указало на везу између америчког односа према „Олуји“ и вољности Хрватске да иде у савез са Бошњацима.
Објављено је доста докумената који говоре о санкцијама против Хрватске, војној сарадњи Хрватске и БиХ, америчкој економској помоћи Федерацији, нетрпељивости између Бошњака и Хрвата, етничком чишњењу које су починили и Хрвати и Бошњаци, као и о намјери да Федерацију искористи против Срба.
Као занимљив издвојен је документ да је тадашњи хрватски предсједник Фрањо Туђман у новембру, скоро годину након формирања ФБиХ, инсистирао на стварању заједничке хрватско-бошњачке армије, као гаранцију да Бошњаци неће раскинути федерацију и окренути се против Хрвата у БиХ.
Само мјесец дана прије стварања Федерације, у Вашингтону се разговарало о санкцијама против Хрватске. Према записнику са сједнице директора од 14. фебруара 1994. Леон Фурт, савјетник за безбједност Ала Гора, потпредсједника САД, говори да би санкције против Хрватске требало да буду у што блажој форми.
„Фурт је истакао да треба размотрити и читав спектар санкција које би могле бити имплементиране против Хрватске. Сенди Бергер (Клинтонов савјетник за безбједност) је замолио Фурта да напише меморандум о мјерама које би се могле предузети против Хрватске“, стоји у документу.
Готово годину касније, у документу од 17. новембра, у Вашингтону се разматра како поспјешити дотурање тешког оружја Бошњацима. Истакнуто је да је Хрватска колебљива у допуштању проласка тешког оружја за Бошњаке кроз њену територију, јер страхују да би се Бошњаци могли окренути против Хрвата.
„Хрватска ће и даље бити колебљива да дозволи достављање тешког оружја у БиХ ако не буде напретка у имплементацији договора о муслиманско-хрватској федерацији, а посебно у дијелу о стварадњу заједничке муслиманско-хрватске војске“, наведено је у документу.
Документ од 26. јула, како се наводи, до детаља описује стање у Федерацији, као и мјере економске помоћи оживљавању привреде и поправљању инфраструктуре. Упозорили су да, осим највишег руководства Хрвата и Бошњака, на терену идаље постоји јак анимозитет, због чега изражавају забринутост може ли Федерација преживјети.
„Опстанак ФБиХ је кључ у очувању муслиманско-хрватске сарадње и тиме је гаранција за трајни мир који би сачувао БиХ као јединствену државу која би повезала Федерацију са српским заједницама“, наведено је.
У документима у љето 1995. јасно се види да анимозитети и неповјерење међу Бошњацима и Хрватима није нестало, а да је једино што их држи на окупу – рат против Срба.
Туђман је под константним притиском „херцеговачког лобија“, стоји у извјештају ЦИА од 1. јула 1993. године.
Како је наведено, ради се о неформалној групи поборника тврде линије из западне Херцеговине, чији утицај над Туђманом и над ХДЗ-ом стално расте.
„Хрватски министар одбране Гојко Шушак и други Херцеговци држе кључне позиције у Влади и парламенту и имају директан приступ Туђману. Они се залажу за територијалну експанзију Хрватске ка Херцеговини, уз употребу војне силе, ако је потребно“, истакнуто је у документу.
Грађани Хрватске нису загријани за идеју прикључења дијелова БиХ Хрватској“, наводи ЦИА.
„Различити извјештаји указују да Хрвати не желе прикључење муслиманске територије Хрватској, него би радије видјели релативно етнички хомогену територију. Могли би чак бити против прикључења хрватског дијела БиХ, с обзиром на то да је у Хрватској увријежено мишљење да је то економски и културно заостала средина“, стоји у извјештају.
