28. јануара у државама Европе, као и у многим другим земљама, обележава се Међународни дан заштите личних података. Он је био утврђен 1981. године поводом потписивања Конвенције Савета Европе. Тренутно су се конвенцији придружиле 43 државе, међу њима 27 земаља чланица ЕУ.
Основни принципи конвенције су савесност и законитост добијања података личног карактера, њихово чување за одређене и законите сврхе, недопуштање забрањеног приступа њима и злоупотребе приликом даљег коришћења. Како је приметио у једном од својих коментара Интернет-портал немачке радиостанице NDR, европско право у области заштите персоналних података формирано је када је Интернет био још у повоју. Појава таквих Интернет-гиганата као што је Гугл, Фејсбук и слични, резимирају експерти, хитно захтева ревидирање постојећих правних норми у сфери заштите података. Још једна нијанса – опасност доступа европским подацима од стране америчких специјалних служби и великих концерна.
Не чуди што се актуални Међународни дан заштите лични података одвија у контексту непрекидних спорова и дискусија. Управо ових дана Европска комисија је представила Европском парламенту ради разматрања нацрт нове директиве о заштити података. Актуална директива је била усвојена још 1995. годеине. Гласање у комитету за унутрашње послове планирано је за крај априла, а у мају могу да започну преговори између Европског парламента, Европске комисије и Савета министара.
Не дочекавши завршетак свих ових процедура, немачки посланик фракције зелених Јан Филип Албрехт дао је свој нацрт закона о пооштравању мера заштите података. Научни сарадник одељења за европска истраживања Института за међународну економију и односе Сергеј Уткин подвлачи актуалност проблема за политичаре ЕУ.
Ова тема карактеристична је за низ политичких снага у ЕУ, у првом реду за зелене, говори експерт. Партија зелених сматра да је управо то њена приоритетна тема. За партију десног дела политичког спектра мање је карактеристично педалирање сличних питања. Али ипак она ће се разматрати. У принципу постоји слога да је потребан транспарентнији систем контроле персоналних података.
Већ поменути Јан Филип Албрехт, специјални известилац Европског парламента за питања законодавства, овако је окарактерисао у једном од интервјуа свој прилаз:
Главни треба да буде принцип – ако су ти потребни моји лични подаци, прво питај мене за пристанак, говори Албрехт. Између осталог, када је реч о предаји лични података трећим лицима или њиховом објављивању. А ако се то дешава без мог пристанка, комапнија или концерн дужни су да уклоне дату информацију, чак можда да је анулирају са Интернета.
Ми о вама све знамо – тај израз представника одређених служби постао је већ аформизам. Да ли се у епохи Интернета можемо сакрити од оних у чијим је рукама светска мрежа? Они који бране права грађана на лични простор немају намеру да дижу руке.
