Време антибиотика се ближи крају. Све више инфекција је отпорно према њима. Распростирање бактерија неосетљивих на антибиотике озбиљно прети човечанству, изјављују научници.
Лекари читавог света позивају на узбуну. Све више се проналази сојева бактерија коју не може да победи ни један постојећи лек. Само у ЕУ од инфекција отпорних на антибиотике умире 25 000 људи сваке године. Шта више, раније лако излечиве болести постају смртно опасне. Као и пре неколико стотина година, постаје тешко да се излечи туберкулоза, гонореја, менингитис. Ретка хируршка операција пролази без компликација, говори начелник одељења за гнојну хирургију Централне војне клиничке болнице Вишњевски Иван Шандуренко.
Број гнојних компликација после операција се увећава. Већ током неколико деценија после појаве пеницилина овај проблем постаје све насушнији. Више антибиотика значи више отпорности микроорганизама на ове антибиотоке. Појавили су се ферменти који разарају антибиотике. Наравно, стварају се нови антибиотици, али микроорганизми такође почињу да стварају нове методе борбе против њих.
Својевремено појава антибиотика је чини се, учинила човека неосетљивим. Људи су престали да умиру од запаљења плућа и сепсе. Нагло се смањила смртност од тешких инфекционих обољења. Ипак дошло је време када главну опасност представљају сами антибиотици. Под њиховим утицајем бактерије мутирају, постају још јаче и љуће. Више не могу да се победе познатим средствима. На крају се појављује проблем страшнији од СИДЕ – тамо у крајњој линији пацијент има године да проба разне методе лечења. У случају инфекција-мутаната ради се о данима и чак сатима.
Наравно, научници стално раде на стварању нових лекова. Ипак експерти не саветују да се посебно на то рачуна. У ствари принципијално нових препарата се разрађује врло мало, а аналози постојећих су мало ефикасни. Доцент катедре за интерне болести Новосибирског државног медицинског универзитета Владислав Митрохин не искључује да корисни могу да буду одавно заборављени лекови.
Ако пацијенти врло често употребљавају неке препарате, бактерије израђују отпорност управо према тим препаратима. Према антибиотицима који се примењују ретко отпорност се не развија. Ако неки антибиотик излази из употребе, осетљивост на њега може да се поново појави. Зато постоји мишљење да неки стари антибиотици који се данас више не користе убудуће могу да буду корисни.
Светска здравствена организација инсистира да се антибиотици морају продавати по рецептима, како би се искључила њихова неконтролисана примена. Али проблем погоршава то што човек може никада у животу да се не лечи антибиотицима а да се испостави да је организам према њима отпоран. То је зато што је примао ове препарате заједно са храном: са месним јелима, пилетином, рибом. Јер у читавом свету на фармама се користе антибиотици – за превентиву, као и ради брзог увећавања тежине. Произвођачи активно кљукају њима свиње, патке и осталу живину, не мислећи о нус-појавама.
