Београд – Следеће године свет ће обележити стогодишњицу Првог светског рата. У Европи су припреме у пуном јеку, а код нас – слова на папиру!
Још летос, Аустрија је ухватила залет: издавачи од тада најављују мноштво књига о Аустроугарској монархији и Великом рату, а један војни историчар већ је штампао књигу од 1.222 стране. Војноисторијски музеј у Бечу у марту ће отворити изложбу “Славље и беда – живот за време Великог рата”, а у дворцу Шенбрун навелико се спрема виртуелна изложба. Државна телевизија ОРФ снима тематски програм који ће бити емитован током читаве 2014. године.
А Аустрија, Немачка и Француска највљују да ће заједничким великим спектаклом стогодишњицу почетка рата обележити и у Сарајеви – 28. јуна, на дан атентата на Фердинада. И у томе је главни проблем: на тај начин почетак рата везује се за Принципов атентат, а не за објаву рата Аутроуграске Србији месец дана касније.
Напомињући да је 1919. године Комисија за утврђивање ратне кривице под руководством Американца Роберта Ленсинга Конференцији мира поднела извештај са недвосмисленим закључком да су рат испланирале и са предумишљајем га започеле Аустроугарска и Немачка, др Миле Бјелајац, научни саветник у Институту за новију историју Србије каже:
„Данас, потпуно налик методама између два рата, осећа се покушај ревизије тих оцена било прећуткивањем тих резултата било вехементним фокусирањем на “јединог кривца” – Србију. Ту је и Русија што тог парију није пустила низ воду. Сведоци смо ненаучног превредновања историјског значаја национално-ослободилачких покрета широм Европе оног времена и етаблирање нових апологија давно деструираних империја као етнички и верски толерантних те просперитетних комонвелта. Политички је све могуће издиктирати уз малу помоћ историчара са “осећајем за тренутак”. Биће то само још једна слика времена у коме живимо“, каже др Бјелајац.
А шта наша држава ради?
Технички, обележавање годишњице у опису је радног места Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, тачније његовог Сектора за борачку и инвалидску заштиту.
“Република Србија је у завршној фази интензивних припрема за израду обједињеног програма за обележавање стогодишњице Првог светског рата. Објективно, одговарајуће државне институције већ су далеко одмакле у реализацији активности које спадају у њихове ресоре, а везане су за поменуту годишњицу…”, каже се на почетку одговора који нам је упућен из кабинета државног секретара Негована Станковића.
Влада је именовала одбор за обележавање стогодишњице Великог рата, коме председава Томислав Николић, а чланови су премијер и сви министри, и “представници САНУ, научних и културних инстутиција, верских заједница, те истакнуте јавне личности”. Одбор ће усвојити Програм, и са предлогом буџета, проследити га Влади – која је у одбору – на усвајање.
Тим програмом, каже се даље, предвиђене су књижевне, филмске, позоришне и сликарске изложбе… Уз ово, укључене су и “официјелне државне манифестације комеморативног карактера”, као и сарадња са другим земљама.
Детаљи програма биће познати, каже се, у октобру.
Позоришне представе
У склопу обележавања стогодишњице, бечки театар „Шаушпилхаус“ наручио је комад о Сарајевском атентату од Биљане Србљановић. Југословенско драмско позориште из Београда истим поводом ангажовало је Милену Марковић.
