Београд – У Србији месечно само на исхрану и комуналне рачуне потрошимо више од оног што зарадимо. Анкета о потрошњи домаћинстава показује да располажемо са 53.762 динара, а готово две трећине те суме потрошимо само за основне потребе – на куповину хране и плаћање комуналних рачуна. Тако смо са просечном платом која износи око 44.000 динара већ у старту „краћи“ за око 10.000 динара. Како ту „рупу“ у кућном буџету покрити?
Да није толике беспослице, могла би да се раде и по два посла. Сналажљивима за попуну кућног буџета остају шверц, трговина „на црно“… Рецепт са задуживањем и покривањем већ узетих кредита новим довео је многе у дугове из којих се тешко могу извући. Домаћице имају и своју „формулу“ – стезање каиша на свим фронтовима. Предност је имати и пензионера у домаћинству – просечна пензија није велика, али је зато редовна и сигурна. А, статистичари, званични, кажу:
„Главни извори прихода српског домаћинства чине редовне плате са 46,6 одсто и пензије са 33,2 одсто. Остатак су такозвана примања ван радног односа, социјална и примања из иностранства, приходи од пољопривреде… Око 4,6 одсто српских породица преживљава захваљујући помоћи рођака са села, а два одсто од дотација из иностранства.
Приходи домаћинстава, иначе, варирају од региона до региона, крећу се од 46.860 до 63.331 динар, а наравно најтањи су на југу. По регионима се разликује и учешће „осталих извора“ у укупном кућном буџету.“
Тако су у београдском региону приходи са села(натурални) заступљени са један одсто у кућном буџету. У Шумадији и западној Србији достижу 7,2 одсто. У јужним и деловима земље учествују са 6,6 одсто, док у Војводини тај удео износи пет одсто.
Или, на пример, у укупним месечним приходима домаћинства у Шумадији велики удео имају потрошачки и инвестициони кредити – учествују са 2,1 одсто. На северу Србије приходи од позајмица чине само 0,4 одсто кућног буџета.
„Како економска криза не попушта све ће бити теже надоместити недостатак новца у кућном буџету и обезбедити додатне приходе из сиве економије и са села“, каже Владана Хамовић, економиста.
„Једино што преостаје је сасвим сигурно, смањена потрошња и још веће задуживање или одложена плаћања. Наравно и то ће једног дана доћи за наплату, можда у још горим временима.“
Знак за узбуну
Из месечних анализа се види да су пензије у Србији изузетно значајне за ублажавање пада потрошње – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Оне су једини извор прихода и преживљавања бројних породица. Пензије у Србији су, тако, и основни извор финансирања производње хране и плаћања комуналних производа и услуга, што је знак за „узбуну“.