Међу незапосленима готово трећина су млађи од 30 година – има их 210.000, 6.000 више него лане. Могуће решење, најављено у Влади, јесте да послодавац који запосли неког млађег од 30 година, годину или две не плаћа порезе ни допирносе. Проблем је и у томе што образовање није прилагођено потребама привреде.
Без посла у Србији је најмање 25 одсто људи. Према евиденцији Националне службе за запошљавање, то је тачно 760.737 незапослених – 9.000 више него пре годину дана. Посебно брине то што је незапослено више од половине младих.
Промене набоље у подацима о запослености на нивоу су статистичке грешке, кажу упућени. Ако и има запошљавања, оно је у државном сектору или у сивој економији.
Економиста Милојко Арсић каже да тек када привреда почне да расте по стопама од четири или пет одсто, може се очекивати да ће број запослених значајније да се повећава.
„Потребне су и неке конкретне мере које обухватају реформу тржишта рада, што је најављено и вероватно ће бити усвојено до краја године“, каже Арсић.
Међу незапосленима готово трећина су млађи од 30 година, има их 210.000, 6.000 више него лане. Чак 60 одсто њих посао тражи дуже од годину дана.
Економиста Јелена Жарковић Ракетић каже да за државу то значи смањене приходе по основу порза на доходак, а с друге стране веће буџетске издатке за накнаде.
Према њеним речима, најзначајније је неискоришћен потенцијал радне снаге.
Могуће решење, најављено у Влади, јесте да послодавац који запосли радника млађег од 30 година, за њега годину или две не плаћа порезе ни допирносе.
„Мислим да порески подстицаји те врсте које је предложио потпредсеник Владе не би били добри, јер би створили простор за преваре и злупотребе. Неки послодавци би се специјализовали тако што би стално запошљавали оне који испуњавају тај услов и увек избегавали плаћање пореза“, објашњава Арсић.
Суштина проблема је у томе што образовање није прилагођено потребама привреде.
Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије каже да послодваци морају, зависно од делатности којом се баве, у распону од два до 18 месеци да обучавају младе људе који заврше средњу школу.
„Ово би се могло превазићи уколико би већи део образовања млади проводили у предузећима и учили како да обављају конкретне послове“, каже Рајић.
Ако је за утеху, незапосленост младих је проблем и у готово свим чланицама Европске уније. Највише у Грчкој и Шпанији, а у Хрватској и Португалу нешто мање него код нас. Зато је Европска комисија одлучила да у наредне две године издвоји осам милијарди евра за програм Гаранције за младе, како би им олакшала пут од школе до посла.
