Амерички научник руског поријекла Анатолиј Кљосов, гостујући професор на Харварду, објавио је низ књига у којима тврди да је Балкан био прадомовина свих Славена, па и Руса.
Професор Кљосов је анализом гена Р1А1 који је најчешћи у динаридском подручју Балкана и колоквијално се назива „илирски“, закључио да су од Срба потекли сви данашњи Словени, али и већина народа Европе.
Ти „гени камени“ стари су 12.000 година, док су други стари од 4 до 7 хиљада година и сви индоевропски народи у Европи имају преко 40 одсто тог гена, тврди Кљосов. Према његовој студији, више од 60 одсто тог гена имају јужни Словени у Србији, БиХ, Хрватској и Црној Гори, али се иста концентрација налази и на сјеверу Европе – у Данској, на сјеверу Њемачке, на југу Скандинавије и у Великој Британији.
Биохемичар Кљосов у научном раду тврди да су се потомци Ноиног сина населили испрва у доњем току Дунава, на простору данашње Србије, да би затим ишли према сјеверу. Како се напомиње, и у руским школама се својевремено учило да су Руси дошли „са оне стране Карпата“.
Кљосов је на основу мутација генетске хапло групе, карактеристичне за Словене, закључио да су сви Словени дошли с Балкана, али да су је и индијска каста аријеваца настала доласком Словена с подручја Србије у Индију, прије око 3.850 година. Професор тврди да су индоевропске језике, у које спадају сви језици Европе осим мађарског и финског, Прасловени донијели у Индију, Иран и Авганистан.
Ти Прасловени динарских гена, који су на Балкану живјели још прије 12.000 година, према студијама Кљосова, након двјестотињак генерација долазе на равницу источне Европе и тамо се прије 4.500 година појављује генетички предак данашњих Руса и Украјинаца. Петсто година касније долазе до јужног Урала, а након 400 година појављују се у Индији, у којој данас живи око 100 милиона људи с тим геном.
Кљосовљева теорија, утемељена на његовим анализама ДНК, поставља „на главу“ досадашња вјеровања о смјеру миграција народа индоевропског културног круга, те изазива подвојене реакције на свим странама.
Кљосов је 1990. године преселио у САД, гдје је већ радио као гостујући професор, а у бившем Совјетском Савезу био је познат као вођа научног тима који је организовао прву интернетску мрежу раних 80-их година.
