У Немачкој се сутра одржавају парламентарни избори, на које је позвано скоро 62 милиона бирача који ће, у трци, у којој канцелар Ангела Меркел важи за фаворита, а њени демохришћани за најјачу политичку опцију, моћи да бирају између 34 партије, колико је пријавило своје учешће на овим изборима за 18. сазив Бундестага.
Немачки политичари се боре за гласове неодлучних бирача, а одлучујуће питање би, кажу, аналитичари, могло бити да ли ће сутра „Алтернатива за Немачку“ (АфД), евроскептички расположена партија која се залаже за укидање и евра и повратак немачке марке, моћи да уђе у Бундестаг.
Последње анкете, међутим, показују да неће успети да пређу цензус од пет одсто освојених гласова.
Питање постизборних коалиција у Берлину је, дан пред немачке савезне изборе, отворено и даље, а последња анкета која, заправо, није прогноза исхода гласања, већ слика расположења, показује да би владајући демохришћани и либерали, са укупно 45,5 одсто гласова, могли имати „кнап“ већину над три опозиционе партије, које би сутра могле да освоје заједно 44,5 одсто гласова.
Према последњем политичком барометру телевизије ЗДФ, демохришћани, канцелара Меркелове би добили непромењених 40 одсто гласова, либерали 5,5 одсто, СПД 27 одсто, Зелени девет одсто, а Левица 8,5 одсто, док би АфД имала око четири одсто гласова и остала ванпарламентарна снага.
Када је реч о избору канцелара, Немци би-када би директно могли да бирају канцелара, поново желели Меркелову, чак 58 одсто њих, док би њеног противкандидата, Пера Штајнбрика из СПД, желело 32 одсто Немаца.
Немачка је подељена на 299 изборних округа, а бирачи ће од 8 до 20 часова моћи да гласају на чак 80.000 бирачких места. На изборима учествује и око 65 000 бираца који живе у иностранству, а статистика каже да је на изборе позвано и око 5,8 милиона Немаца, мигрантског порекла, што је чак девет одсто укупног броја бирача.
Мигранти су до сада, показује искуство, углавном гласали према одређеним „мустрама“ -Турци су брали Социјалдеморкатску партију (СПД), а немачки Руси демохришћане, канцелара Мереклове.
Немачка има сложени изборни систем, какви постоје само у Монголији и на Новом Зеланду, мешавину пропорционалног и већинског, у коме сваки бирач има два гласа – првим бира политичку личност, за такозване „директне мандате“ у Бундестагу, а другим гласом партију.
Рачуница немачког изборног система је, очито, веома сложена, као што, понекад, може бити и изборни резултат, који може условити дуге и напорне постизборне коалиционе преговоре око формирања нове владе и шпекулације о томе ко на коју страну треба, може и хоће да „претрчи“ и да ли се велики треба да договоре.
Како ови избори, у којима ни Србија, ни европско питање, ни проширење Европске уније (ЕУ) нису били тема, могу утицати на политички пут Београда ка Бриселу, питање је на које најбољи одговор дају немачки званичници, који тврде да Берлин нема нове услове према Србији за почетак приступних преговора са ЕУ, да се политика Немачке према Србији неће мењати после избора, да медју немачким странкама постоји широк консензус и да све партије желе да Србија што пре почне преговоре са ЕУ.
Како демохришћани, тако и социјалдемократе су јасно или мање јасно износили и износе подршку Београду на путу ка ЕУ, уз тврдњу да Немачка жели добре односе са Србијом и да „рука“ Немачке јесте и остаје испружена ка Србији.
Када је, међутим, реч о Србима који су у Немачкој нашли „ухлебљење“, а којих није мало, иако се, после распада Југославије шпекулише о њиховом тачном броју, немачки избори, а ни промене које би они са собом могли донети, ни за њих, изгледа, не могу представљати никакво непријатно изненађење.
Ко Србима у Немачкој више одговара – она или он, демохришћанка или социјалдемократа, ту, можда, нема апсолутно једноставних одговора, али има једноставних чињеница – да квалитет живота и моћ Срба у Немачкој зависе од тога да ли студирају на престижном Хајделбергу или су једва писмени, да ли имају добро плаћена занимања, шефовска места, успешне фирме или, заједно са својим потомством „животаре“ на маргини друштва – а гледано са „маргине“ велики Берлин се скоро ни „не види“, као ни политичке разлике између демохришћана и социјалдемократа.
