Међународни монетарни фонд, чија је делегација недавно била код нас, понудио је нашој влади своје виђење могуће реформе ПИО фонда, у којој је, како су нам предочили добро обавештени извори, највећа новина изједначавање старосне границе за одлазак у пензију жена и мушкараца – на 65 година. Садашња старосна граница за жене је 60 година.
Предложено је, такође, да се минимална старосна граница за оба пола повећа са 58 на 60 година, тако што би се 2024-2027. годишње повећавала за по пола године. Повећање законске старосне границе за одлазак у пензију на 67 година за мушкарце и жене постигло би се 2023-2026. године, годишњим повећањем за још пола године.
ММФ-ов предлог реформе пензијског система предвиђа и увођење пенала за превремени одлазак у пензију. За сваку годину ранијег одласка у пензију пензија би се умањивала за шест одсто. Истовремено, каснији одлазак у пензију – за сваку годину доносио би одговарајући проценат повећања. За сада није прецизирано колико.
Предлагачи сматрају да би комбинација изједначавања старосне границе одласка у пензију жена и мушкараца и увођење пенала донела највеће уштеде.
Став је стручњака ММФ-а да је садашњи пензиони систем неодржив. По њима циљано смањивање учешће пензија са садашњих 13 на 10 одсто у бруто домаћем производу могло би се достићи тек 2027. године. Истовремено, просечна пензија би пала са законских 60 на 43,3 одсто просечне плате, што би, без сумње, довело до сиромашења тог дела становништва. Највише до 50 одсто просечне плате.
У том случају, садашња индексација пензија, односно њихово повећавање за проценат раста потрошачких цена – плус реалан раст БДП-а, под условом да је већи од четири одсто годишње – примењивала би се само до 2022. године. После те године пензије би се равнале према кретању номиналних зарада.
– Основна наша примедба је да је у предлогу ММФ-а реч само о променама параметара, са дугим роком до постизања ефеката и, на крају, са социјално неодрживим ефектима – истиче економиста Миладин Ковачевић. – Због тога предлажемо да се издаци за пензије постепено измештају из буџета тиме што би се Фонд ПИО трансформисао у неку врсту инвестиционог фонда. Део средстава који му припада од приватизације уложио би се у имовину и корпоративизацију у јавном сектору. Поред тога, Фонд ПИО би могао да рачуна и на средства од градске ренте, као новог пореског инструмента, којим би се увела и надокнада за заузеће простора, а не само површине.
