Упркос шалама које се праве око веровања у хороскопске знаке, такво веровање заиста постоји. Занимљиво је да људи, који одбијају да прихвате постојање Бога Творца, више воле да се потчине имагинарниим јарчевима који јурцају између звезда.
Домаћица ће игнорисати Христове речи „љуби ближњег свог“, али зато ће слушати ТВ водитеља, ако буде рекао „имаћете тежак дан, избегавајте сукобе са рођацима“.
Чињеница да је човек усмерен на тајанственију страну свог постојања, говори о двојности људске природе. На једној страни, тренутни видљиви свет, али на другој страни један мистички свет, напознат и несигуран, али присутан стално у свакоме. Човек верује, ако не у Бога, онда у било шта.
На пример, студенти из Јашија, током седница, не ходају зидом бивше издавачке куће „Junimea“, јер то може да се одрази лоше на испите. Други, вероватно из истих разлога, не стају на канализационе шахтове.
Унутрашњи свет таквих људи је прави калеиодоскоп, немиран свет који оставља свој отисак на начин размишљања и осећања. Одавде истиче расцепљеност савременог света, постмодерне, света састављеног из делова и делића.
Човеку је потребан оријентир у Универзуму, он не може постојати сам. Искуство страха, усамљености, гура нас у најчуднија веровања. Истина је, ту су звезде и сазвежђа, свако са својим именом и путањом, али како можемо да верујемо да неразумно тело некако може утицати на тако сложено биће, као што је човек?
Ако ћемо баш, човек у својој сложености, чак може веровати да месец, који није ништа друго до стена, може да одлучи његову судбину. Ово ме подсећа на Креангину славну личност, која је плакала, плашећи се стене соли са врха пећи.
Свети Оци говоре да навике постају друга природа. Ето зато, човек који слуша дуже време хороскопе, почиње на крају, да буде сенка свог хороскопског знака. Ови људи не схватају да постају врло рањиви, јер је довољно да неко проучи њихов знак и онда можете да радите са њима шта год вам је воља, манипулишући њима као са зомбијима. Ово се посебно односи на жене.
Ми смо позвани да опонашамо или Христа, или хороскопске бикове, јарчеве и шкорпије. Кроз опонашање, ми постајемо. То је мишљење Православних подвижника.
Али, наравно, свако је слободан са изабере шта жели да постане.
