Предсједник САД Барак Обама поздравио је данас дипломатско залагање руског предсједника Владимира Путина у сиријској кризи, али је одбацио његову тврдњу да су сиријски побуњеници одговорни за напад хемијским оружјем од 21. августа.
Кина и Иран поздравили су руско-амерички договор за Сирију. Опозиција огорчена најављује – неће га поштовати. Затражили су да међународна заједница забрани да режим у Дамаску користи своју војну силу за нападе на градска подручја, као додатак забрани употребе хемијског оружја. Вођа ал-Каиде Ајман ел-Завахри поручио је исламистичким екстремистима у Сирији да се не удружују са побуњеничким борцима, које подржавају арапске земље и Запад.
Тешко је процијенити да ли Обама политиком према Сирији игра добро вођену шаховску партију, па јавност не може да је схвати, али нема сумње да би без договора са Русима, био у ситуацији да нареди напад супротно вољи Конгреса, или да не предузме ништа против Асада, пише „Вашингтон Пост“. Када је ријеч о Русији, она је добитник, јер је успјела да заштити Асада.
Сергеј Лавров, руски министар иностраних послова истиче да је Џон Кери потврдио да ће он радити са земљама које држе одговор пригушеним, али најважније је да ће радити са Коалицијом, коју САД, Европа и већина земаља у региону сматрају јединим представником сиријског народа, како би је убиједио да прихвати идеју о конференцији и да пошаље у Женеву своје представнике.
Француска је припремила нацрт резолуције за војни напад на Сирију ако Дамаск прекрши неке од услова. У резолуцији се износи низ захтјева, које ће Дамаск тешко прихватити, попут „неограниченог приступа локацијама с хемијским оружјем“ и „изненадних посјета међународних инспектора“.
„Бићемо суочени са очигледно парадоксалном позицијом. С једне стране, ми ћемо се помакнути унапријед уништењем хемијског оружја.С друге стране, стотине људи свакодневно ће гинити у Сирији, и то је оно с чиме треба да се позабавимо“, каже Лоран Фабијус француски министар иностраних послова.
Званични Дамаск оцијенио је да америчко-руски споразум помаже Сирији да изађе из кризе и избјегне рат.
Фадиа Диб предсједница Одбора за спољну политику у Сиријском парламенту истиче да инструменти насиља или војне мјере никада не би довели до политичког рјешења, али би уништили читав регион.
Израел сматра да договор има предности и мане. Недостаје му брзина уклањања хемијског оружја, али укључује посвећеност Сирије да га уништи.
“Надамо се да ће разумијевање, између Сједињених Држава и Русије дати резултате. О тим разумијевањима ће се судити по резултатима, комплетном уништењу свих залиха хемијског оружја”, истакао је израелски премијер Бенјамин Нетанијаху.
Предсједник САД Барак Обама поздравио је дипломатско залагање руског предсједника Владимира Путина у сиријској кризи, али је одбацио његову тврдњу да су сиријски побуњеници одговорни за напад хемијским оружјем, 21. августа.
„Мислим да постоји начин да Путин, иако се ја и он доста разликујемо, има важну улогу у томе. Стога поздрављам његово ангажовање“, казао је Обама у интервјуу за телевизију „Еј-Би-Си“ (АБЦ).
Обама и Путин приближили су ставове о Сирији пошто је америчка иницијатива да се изведе војни удар на ту земљу због навода да је режим у Дамаску употријебио хемијско оружје покренула дипломатске напоре који су резултовали договором Вашингтона и Москве о стављању сиријског хемијског оружја под међународну контролу.
Обама је, међутим, одбацио тврдњу руског предсједника да су напад хемијским оружјем 21. августа у Дамаску извели сиријски побуњеници, а не снаге режима предсједника Башара ал-Асада, како сматра Вашингтон.
„Нико на свијету не схвата озбиљно идеју да су то учинили побуњеници“, рекао је Обама, пренио је Ројтерс.
Он је, такође, стао у одбрану свог начина рјешавања кризе у Сирији и одбацио је критику о свом „промјенљивом“ приступу, будући да се најприје залагао за војне ударе, а затим окренуо дипломатским напорима.
Обама је истакао да је управо таквим приступом довео до тога да Сирија призна да има хемијски арсенал и да њен главни савезник, Русија, на њу врши притисак да га се одрекне.
Амерички предсједник је, такође, рекао да је са иранским предсједником Хасаном Роханијем размијенио писма о ситуацији у Сирији и да Иранци схватају америчку забринутост због потенцијално нуклеарно наоружаног Ирана.
Обама није открио детаље те преписке, али је истакао да ће Вашингтон наставити да врши притисак на Техеран да се одрекне свог нуклеарног програма.
