Радно време нашег тела је 24 сата, седам дана у недељи, а продуктивност органа је запањујућа. Већину тих животно важних функција тело обавља у тишини.Тако нисте ни свесни да сте данас удахнули 25.000 пута и трепнули готово 15.000 пута
Данас сте произвели 260 милијарди црвених крвних зрнаца, вашим можданим вијугама проциркулисало је 20.000 мисли, а срце је направило 100.000 откуцаја.
За 24 сата регенерисала вам се четвртина желудачне слузокоже и 0,03 одсто костура. Можда је војска ваших ћелија управо данас добила и битку против рака за коју нисте ни знали да се води.
Људско тело садржи билионе ћелија а велики део њих дели се сваког минута. Сваки пут кад се ћелија подели, мора се копирати 30.000 гена. Ако се не дешава све према плану онда настану мутације у генетском материјалу, односно у ДНК, а последица може бити настанак канцерогених ћелија.
Оне се даље неконтролисано деле а могу се удружити и формирати тумор. Али ризик од тог црног сценарија смањује софистицирани имуни систем тела. Он детектује грешке ДНК које потом поправљају ензими „лектори“. Ако „лектори “ закажу у свом послу, ћелије могу и саме открити да су „неисправне“.
Суочена са чињеницом да се може претворити у опасну канцерогену врсту, ћелије ће активирати свој систем самоуништења и дословно се убити како би спасила тело од рака.
Иако мислимо како га добро познајемо, људско тело скрива још гомилу тајни.
Тимови стручњака стога из године у годину откривају нове, запањујуће чињенице о том прецизном и савршеном механизму .
Након огреботине следи права мала мобилизација
Из ране потече крв, која помаже да се очисти рана а тело затим, стварањем угрушка, зауставља крварење. Уђу ли случајно бактерије унутар стижу бела крвна зрнца, која их уништавају. Мастоцити потом ослобађају хистамин а он повећава проток крви на том месту те је повређено подручје црвено и натечено. Све то покреће војску осталих ћелија .
Срце се прилагођава стилу живота и распоређује крв
Сваког минута срце куцне између 60 и 100 пута, што значи да у дану направи око 100.000 откуцаја а у просечном животу милијарде. Кроз мрежу од 160.000 километара различитих жила срце сваки дан пумпа око 7.500 литара крви. Уз то, срце се савршено прилагођава стилу живота. Кад мирујете, само 15 одсто крви одлази у мишиће, а кад трчите, чак 60-70 одсто.
Без пљувачке нема ни речи
У дану произведемо око шест шољица пљувачке. Без довољно пљувачке не бисте могли прогутати храну нити осетити укус, па ни обликовати речи. Уз то, пљувачка је и моћан борац против клица. Њени ензими чисте усну шупљину и спречавају упале.
У мозгу је сваки дан врло густ саобраћај
Мозгом у дану прође 20.000 мисли. Чак 100 милијарди неурона, можданих ћелија, сваке секунде размени од пет до 50 импулса који путују брже од 435 км/х.
Унутрашњи топломер, смештен у хипоталамусу, право је „чудо технике“. И при сасвим малој промени од 0,5 степени Целзијуса , тело укључује заштитни систем и сужава крвне судове ако је хладно или их шири ако је вруће.
У дану, док смо будни, трепнемо око 15.000 пута
Мишићи који померају очи како би фокусирали поглед, у дану се покрећу око 100.000 пута што је као да „препеешаче“ око 80 километара . Како би заштитили око и његову површину очистили од прашине, капци у минути трепну око 15 пута .
Желудац контролише киселину која може да отопи метал
Слузница желуца сваког дана обнавља 25 одсто своје површине. Тако се штити од јаке хлороводоничне киселине у желуцу. Та киселина помаже разградњу хране једнако као што детерџенти разграђују мрље, а толико је снажна да може разградити и метал. Кад се не би посве обнављала сваких четири, пет дана, та би је киселина појела.
Ма какви роботи – организам се сам поправља
Данас сте удахнули 25.000 пута. Када бисте свесно морали толико пута удахнути у дану не бисте стигли ни радити ни спавати. Питате се зашто плућа морају тако ударнички радити. То је зато што вам, и кад мирујете, због метаболизма сваког минута треба отприлике 200-300 мл кисеоника .
Плућа су савршено дизајнирана да опскрбе тело потребним количинама кисеоника и да га уједно ослободе угљен диоксида . То им успева јер садрже око 300.000.000 микроскопски ситних ваздушних мехурића алвеола а зато је и респираторна површина плућа велика, попут половине тениског игралишта .
За пренос драгоценог кисеоника до сваке ћелије у телу заслужна су црвена крвна зрнца. Само једна капљица крви садржи милионе тих важних ћелија – транспортера којима црвену боју даје протеин хемоглобин. Он има задивљујућу способност да се може везати и на угљен диоксид и на кисеоник, па од ћелија узима угљен диоксид, односи га до плућа и истовари, а тамо преузме нову пошиљку кисеоника .
Бубрези су најсавршенији систем филтрације
Дневно рециркулише и очисте готово 190 литара крви. То је готово три пута више него што стане у аутомобилски резервоар горива. Филтрирање крви, регулисање нивоа електролита и ослобађање од отпада пацијентима који су због слабе функције бубрега на дијализи обавља машина. Бубрези помажу и одржавању количине воде .
Кожа је стално градилиште
Наша кожа сваки дан са себе скине 50.000.000 мртвих ћелија . То значи да одбацује 30.000-40.000 одумрлих ћелија у минути. На сваком квадратићу коже, површине 2,5 x 2,5 цм , чак је 650 жлезда знојница и шест метара крвних судова.
Тело се само чува од гушења храном
Сваки дан док једете постоји ризик гушења храном. То се срећом не дешава због савршеног рефлекса гутања. Сваки пут кад једете или пијете, задњи део усне шупљине преузима улогу спасиоца. Док се ви припремате да прогутате залогај ваше меко непце помера се и затвара носну шупљину, а епиглотис, смештен у корену језика, покрива душник како храна не би завршила у плућима .
За мање од десет година изградите нови костур
Кости, чврсте као челик а лаке као алуминијум, нису тек беживотна арматура, него жива ткива која се стално обнављају и изграђују. Сваке године се обнови око 10 одсто костура одраслог човека.
