Београдски писац и интелектуалац Жарко Јокановић, којем је Јованка Броз (89) открила многе мистерије заједничког живота са доживотним предсједником Југославије Јосипом Брозом Титом, казао је у разговору за Анадолију да је некадашња прва дама Југославије добро и да се успјешно опоравља након што је 23. августа примљена у београдску болницу због лошег здравственог стања.
Човјек који је недавно објавио фељтон посвећен животу Јованке Броз, а који је изазвао много пажње на Балкану, истиче да свакодневно одлази у посјету Титовој супрузи.
„Она је потпуно бистрог ума, прича, умемо и да се нашалимо… Она је велики борац. Просто је несхватљиво овим млађим генерацијама како неко остаје борац и у најтежим ситуацијама. Просто ја сам убеђен да ће она добити и ову битку! Доста јој значе ти поздрави које јој преносимо, доста јој значи то интересовање јавности, домаће и стране, које је подједнако велико у свим деловима наше некада заједничке домовине“, започиње разговор за Јокановић.
Брозова, додаје, јесте доста боље у односу дане кад је примљена у болницу.
„Верујем да ће то лечење трајати још извесно време“, сматра Јокановић, који није желио да прогнозира када би Броз могла напустити београдску болницу.
Прича како се Јованки јављају „са разних страна“ и да јој сви нуде помоћ.
„Њој сваки поздрав и свако интересовање, како каже, греје душу. То је за њу велики подстрек у овим тешким тренуцима које проживљава. То је и велика сатисфакција након свега што је прошла и пролази протеклих 36 година“, рекао је.
Заједно са потпредсједником Владе Србије Расимом Љајићем и блиским рођацима Јованке Броз ангажовао се на санирању виле у којој је прва дама доскора живјела.
„Кућа у којој је она живела треба што хитније да се реновира, да Јованка има заправо где да изађе из болнице. У овим условима то је апсолутно немогуће. То је једна рујина недостојна људског живљења, то је велика брука и срамота ове државе што је то дозволила. Ми смо се на састанку код Расима Лјајића усагласили да то мора да се убрза. Већ наредних дана, мислим, бит ће и неких решења у том правац. Али, док не будемо сигурни, док не видимо да се ту нешто и помера, просто нећемо веровати. Нју су, наиме, много пута раније просто варали. Она 33 године живи у привременом смештају. И оно што ја мислим да ова држава минимално треба да уради за Јоваку Броз, јесте да јој обезбеди трајни смештај. Значи, треба да се трајно ријеши њен стамбени проблем“, казао је за Јокановић.
Јокановић каже да је велика срамота Србије што „жена која је првоборац, велики антифашиста, носилац Партизанске споменице, два Ордена за храброст и Ордена заслуга за народ и потпуковник по чину нема ништа“.
„Да ништа друго није урадила, срамота је да она буде једини борац антифашиста који нема ниједан квадрат својег стамбеног простора. Тако да ја мислим да минимум што држава може да уради јесте да јој обезбеди тај крајњи смештај и да јој се да неки стамбени простор у трајно власништво“, истиче Јокановић.
Почетком октобра биће објављена Јокановићева књига у којој доноси прву и цјеловиту Јованкину исповијест о њеном животу. Књига ће се појавити на тржишту цијеле бивше Југославије.
Но, хоће ли Јованка Броз открити све Титове тајне.
„Јованка, свакако, зна многе Титове тајне, зна многе тајне тог времена и то знање тајни тог времена је у многоме проузроковало њен прогон. Причали смо и о тим тајнама. Тих тајни које зна Јованка Броз плашили су се њени мучитељи и прогонитељи из тадашњег државног водства, пре свега бринући за сопствене фотеље, положаје… Она је доста тога испричала, све ће то бити у књизи коју ћемо ускоро изаћи“, потврдио је Јокановић.
Јованка Броз је, по ријечима Јокановића, симбол Југославије, државе које нема. По њему, и то интересовање за Јованку Броз осликава „наше односе према тој држави“.
Понекад се чини да Југославије више има данас него у вријеме када је фактички постојала.
„Ако је нема на нивоу рационалног, онда је има на нивоу подсвесног. Јер колико год се неки трудили да кажу да нема тог интересовања и да не постоји тај простор, он свакако постоји. Ако људи проведу 70 година у заједничкој држави, то су, ипак, много чвршће везе него би неко могао да помисли“, нагласио је Јокановић, те, на крају, додао:
„Јованка свакако индикатор за ту причу и њена судбина јесте прича о свима нама на овим просторима. Често то Јованка понавља. То није само прича о њој, то је шта свакоме од нас појединачно може да се деси. Свима који живимо на овим просторима. Колико год ми то хтели или не, сви смо ми мање више слични, ако не и исти. Прича о Јованки и њеној судбини јесте прича о односу државе према појединцу, бахатости неких моћника, свемоћи појединца који не презају да злостављају једину жену, старицу. Кад се то дешава некадашњој првој дами, супрузи предсједника Тита, шта може да се тек догоди обичним људима“.
