Међународни дан писмености обележава се данас. Према подацима, у свету је око 900 милиона неписмених људи, а у Србији око 165.000.
Резултати пописа из 2012. показали су да је број неписмених људи у Србији преполовљен у односу на попис из 2002. годину.
У Србији је око 850.000 становника, или нешто мање од 14 одсто популације, без дана школе или са неколико разреда осмолетке.
Непотпуну основну школу има око 677.000 становника Србије или 11 одсто, а 2002. било их је више од милион.
Са високим образовањем у Србији је нешто више од 650.000 становника што је скоро 11 одсто, за разлику од 2002. када је било 6,52 процента.
Компјутерски је неписмено више од 50 одсто становништва Србије.
ПИСА истраживање (највећа међународна провера постигнућа ученика) показало је да ученици у Србији постижу резултате испод просека.
Стручњаци упозоравају да наши ђаци не познају довољно граматику, правопис и да им је лексички фонд сиромашан.
Међу младима је изражена употреба жаргонизама и страних речи, посебно англицизама.
Организација УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО) прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, са циљем да се истакне важност читања и писмености у животу сваког појединца и друштва у целини.
Према подацима УНЕСКО-а и других међународних организација, попут Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), од укупног броја неписмених у свету две трећине су жене, а 113 милиона деце. У Србији 80 одсто неписмених су жене.
Подаци УНЕСКО-а од пре неколико година говоре да 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.
Према подацима ОЕЦД-а, у развијеним земљама највећи број становника има средњу школску спрему (од 47 одсто у САД, до 61 одсто у Аустрији).
Образовање, односно пуна писменост одраслог становништва, и данас је у развијеним земљама једна од основних тема, јер глобализација светске економије захтева писмене раднике, односно преовлађујући је број радних места који траже добро обучену и образовану радну снагу.
Лингвисти подсећају да је у развијању језичких навика важна улога школе, родитеља и наглашавају да је образовање један од сигурнијих путева за излазак из кризе.
Иначе, до половине прошлог века концепт писмености подразумевао је елементарну аналфабетско-језичку и математичку оријентацију, а то значи основно савладавање вештина читања и писања.
Од 1964. развија се нови приступ, односно функционално описмењавање и писменост, а основу оваквог концепта чини однос између писмености и привредног развоја.
Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС), писменост се дефинише као – прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата…).
Раније истраживање Пројекта ИАЛС-а обухватило је шест земаља ОЕЦД-а: САД, Канаду, Немачку, Холандију, Шведску и Швајцарску и показало се да је међу Швајцарцима 35 одсто писмених, а следе их Американци са 20 одсто.
По обухваћености становништва образовањем после обавезног школовања, на првом месту су САД и Јапан са 96 одсто, а следе Швајцарска са 82 одсто и Аустрија са 79 одсто.
Такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање и нове форме комуникација, ступили су на сцену крајем 20. и почетком 21. века.
