Београд – Одбијање Фејсбука, највеће друштвене мреже, да уклони спорну страницу „Ј… те, Србијоо“, довело је до бурних реаговања Срба на интернету, али, на жалост, и до стварања спирале говора мржње.
Да подсетимо, пре годину дана је основана страница „Ј… те, Србијоо“ која у својој основној поруци пише – „Србе на врбе“. Њу је „лајковало“ више од 1.100 људи, а у постовима се отворено позива на убијање, клање и друге видове насиља према српском народу. Нису вредели покушаји „Вести“, као ни бројни захтеви наших људи широм света, упућени Фејсбуку, да се ова страница уклони. Говор мржње је очигледан, али америчка компанија је свима одговорила да у садржају ове странице не налази ништа спорно.
Звучало је цинично захваљивање „на утрошеном времену“ и „хвала вам што сте вашом пријавом унапредили нашу мрежу“, када је на крају свих пријава „пресуда“ администратора била – нема вређања, нема говора мржње.
Људи су резигнирано на својим (српским) групама коментарисали овакву одлуку Фејсбука. Никоме није било јасно како је могуће да пре свега назив групе није споран. Да не помињемо позиве на убиства попут – „Убиј, закољи, да Србин не постоји“, „Сједи Србин на врх крста, једе г… са три прста“, „Калаш носим, Србе косим“…
Толико има материјала који би по законима Србије, БиХ или Хрватске, ма где да је ова страница настала, била одмах забрањена, а они коју су на њој писали сигурно били кривично гоњени. Али, то је већ за расправу међу правницима…
После свега, догодило се нешто још горе.
Наиме, на страници „Ј… те, Србијоо“ је, међутим, дошло до „напада“ неких Срба, револтираних њеним постојањем, који остављају постове и коментаре уз обиље сочних псовки, али и, нажалост, сличног говора мржње где се пише: „Ј….м те Босно“, „Нож, жица, Сребреница“, „Пиштите на турском, а не на српском“. „По…ите Балије“, „Ко вас ј..е, може Српска без Босне“, „Нема врба колико има Срба, али зато има грана колико има Муслимана“…
И уместо да страница чије је постојање очигледно само у функцији увреда на рачун Срба, буде уклоњена, администраторима Фејсбука нека иде на душу то што се на њиховој „мрежи“ афирмише језик из најстрашније прошлости за који се веровало да ће тамо и остати након потписивања Дејтонског споразума.
