Циљ ограничене акције у Сирији би био да се спријечи будућа употреба хемијског оружја, изјавио предсједник САД Барак Обама и поновио да још није донио одлуку о нападу. Ипак, јасно је ставио до знања да више није питање да ли ће бити војне интервенције, већ када. Русија сматра да су позиви на акцију против режима у Дамаску кршење међународног права.
Амерички предсједник Барак Обама каже да није донио одлуку о војном нападу на Сирију, али је истакао да би циљ ограничене акције био да се спријечи будућа употреба хемијског оружја.
Обама је у интервјуу за Пи-Би-Ес рекао да амерички званичници вјерују да је сиријска влада одговорна за напад хемијским оружјем у предграђима Дамаска гдје је погинуло неколико стотина људи.
„Прије свега, нисам донио одлуку. Чуо сам неке ставове наше војске. Разговарао сам са мојим националним безбједносним тимом. Мислим да сви разумијемо страшне ствари које се дешавају у Сирији већ дуже вријеме. Асадов режим убија десетине хиљада својих људи“, упозорава Обама.
Амерички предсједник не вјерује да сиријска опозиција располаже хемијским оружјем које би могло да се употреби у том опсегу.
Обама је рекао да Асадова влада мора бити кажњена, али је истакао да намјерава да избјегне понављање грешака које је Вашингтон направио у рату у Ираку, наводе агенције.
„Не желим никакав бесконачан сукоб у Сирији, већ се морамо побринути да када земље прекрше међународне норме о наоружању као што је хемијско оружје, које може представљати пријетњу по нас, одговарају за своје поступке“, објаснио је Обама.
Обама је дао интервју послије сједнице Савјета безбједности УН чије сталне чланице нису постигле договор о резолуцији коју је предложила Велика Британија.
Резолуцијом би била одобрена употреба војне силе против сиријских власти и снага предсједника Башара ел Асада. Представници Русије и Кине су раније напустили сједницу.
Са друге стране, Русија оштро осуђује најаве евентуалне војне интервенције у Сирији, а позиве на акцију оцењује као кршење међународног права.
„Планови неких земаља да изврше војни напад на Сирију представљају флагрантно кршење кључних тачака Повеље УН и других норми међународног права“, наведено је у саопштењу руског Министарство спољних послова, које преноси АФП.
Русија истиче да је сувише рано да се разматра одговор Савјета безбједности УН на наводни хемијски напад у близини Дамаска прије него што тим УН који испитује мјесто напада не објави резулате истраге.
Председници Русије и Ирана, Владмири Путин и Хасан Рохани касно синоћ разговарали су телефоном и сагласили су се да је употреба хемијског оружја недопустива, али су се успротивили интервенцији против Сирије, саопштио је Кремљ.
Упркос томе, у западним земљама се све отвореније говори о ваздужним ударима на Сирију. Шеф британске дипломатије Вилијем Хејг истакао је да је акција могућа и без одобрења Савјета безбједности.
„И без договора у Уједињеним нацијама, ми имамо одговорност. Ово је прва употреба хемијског оружја у 21. веку и то мора да буде неприхватљиво, морамо да се супротставимо нечему што је ратни злочин, злочин против хуманости“, рекао је Хејг.
Стејт Департмент је саопштио да је резолуција блокирана због „руске непопустљивости“ и истакао да ће америчака администрација предузети одговарајуће акције и без подршке савезника или Уједињених нација.
Огласила се и њемачка канцеларка Ангела Меркел, која је у разговору с британским колегом Дејвидом Камероном рекла је да има довољно доказа о употреби хемијског оружја у Сирији и да сиријски режим не смије да се нада да ће наставити некажњено да води рат у супротности са међународним правом.
Премијер Италије Енрико Лета био је уеренији, и поручио да Италија због традиције и правног система, захтијева легитимни пут, „а то је дозвола од УН-а“.
Режим сиријског предсједника Башара ел Асада и даље негира употребу хемијског оружја, а амбасадор Сирије у УН Башар Џафари изјавио је да је неколико десетина сиријских војника отровано гасом и позвао УН да то истраже.
