Пише: Игор Влаховић Игор
И беху избори у Земуну, значајни по томе што представљају меродаван тест политичке воље грађана у Србији.
Не видим да је икога зачудила апсолутна победа СНС-а који су освојили преко 50% гласова. Једино што, можда, на први поглед, делује зачуђујуће, огледа се у томе што су заћутале политичке структуре, које са СНС-ом чине републичку власт и/или деле исто мишљење на круцијалну тему понора српске државе – Како, зарад „светле европске будућности грађана“, што брже распарчати српску државу и опстати што дуже на политичко-лоповској сцени.
Да, лепо рекох, на први поглед, јер, до каквог другачијег закључка можемо доћи, сем – Ћутање једнако страх, тј. ако једна странка на изборима добије који промил преко 50%, испуњава све предиспозиције да оствари апсолутну власт, а онда – м’рш сви остали, сналазите се у опозицији, како знате и умете.
Након првих прелиминарних резултата избора, напредњаци су уприличили велико славље, оптимистички причајући о путу Србије ка светлости, на ком треба прећи бројне болне ситуације, за сада примену Бриселског споразума, а шта ће следеће бити не кажу,…Мада немири у АП Војводини, Санџаку, све већи јавни дуг, банкротство државе на помолу, масовна отпуштања радника, замрзавање пензија, поскупљења основних животних намирница и комуналија, презадуженост, проистекла из нужности узимања зеленашких кредита, приватизација на нивоу поробљавања грађана и све прогресивнији одлив мозгова, здраворазумноме довољно говоре.
Међутим, излазност тричавих 35% бирача, од чега је 20-ак% оних бирача, који су, зарад властитог професионалног напредовања, своју душу продали еурофанатичним странкама, предвођених СНС-ом, говори далеко значајније, постављајући већ, по ко зна који пут исто питање – Колико их је, и да ли уопште постоје здраворазумни у Србији?
Једноставно, не разумем нити желим да разумем да смо, обасути егзистенцијалном, културном и духовном бедом, изгубили оно есенцијално за нормалан живот у једној држави – наду и мотив за било какве позитивне друштвено-политичке промене. Као да нам није доста да, више од једне деценије, гледамо, како, мењајући своје идеологије у складу са тенденцијама освајачке политике Запада, они, гори од нас – грамзивци, лицемери, полтрони, лажови, издајници, психопате, нормално живе и раде, док ми из дана у дан пропадамо по сваком сегменту људског битисања.
Постали смо обичне човеколике масе, које, без икаквог правца и циља земљом ходају. Живи лешеви, који понизно чекају да их још само прогута црна земља.
Да драги народе, будите убеђени да јесмо. Ако уопште и имам коме да пишем и причам.
