Вијести, Свијет

Бодански: Хемијски напад у Сирији као „Маркале“

029953

Угледни израелско-амерички аналитичар и публициста Јозеф Бодански објавио је анализу под називом „Да ли би хемијски напад у Гути могао да буде Маркале сиријског рата“, у којој појашњава разлоге извођења тзв. фолсфлег операције са циљем изазивања војних интервенција западних земаља, преносе агенције.

Он је напоменуо да су у августу 1995. године западне владе, а посебно тадашњи предсједник САД Бил Клинтон били у великом процјепу, јер су преговори са Србима добро напредовали пошто је Слободан Милошевић исказао флексибилност без преседана и прихватио практично све захтјеве које му је запад изнио.

– Због тога, постало је политички и правно немогуће да запад, предвођен САД, покрене војну интервенцију НАТО коју је Клинтон обећао Алији Изетбеговићу како би рат био окончан у корист муслимана. Онда је 28. августа 1995. године јављено да све указује на то да је минобацачка граната погодила пијацу Маркале у Сарајеву – подсјећа Бодански.

Он наводи да је тадашњи командант мировних снага УН у Сарајеву, руски пуковник Андреј Демуренко одмах са тимом УНПРОФОР-а отишао на минобацачке положаје Војске РС и процијенио да ниједно од оружја није могло бити употријебљено за испаљење, те да је ВРС погрешно оптужена за напад на Маркале.

– Ипак, тобоже као одговор на масакр, НАТО је покренуо бомбардовање снага ВРС, и убрзо је то донијело превагу у корист муслимана – напомиње Бодански.

Он је подсјетио и да је 31. августа 1995. године тадашњи уредник магазина „Нувел Обзерватор“ Жан Данијел написао чланак „Без лажи о БиХ“, у којем је описао разговор са тадашњим француским премијером Едуардом Баладиром о интервенцији НАТО-а и мотивима. „Да ли су муслимани извршили масакр над сопственим народом“, упитао је Данијел. „Да“, без оклијевања је потврдио Баладир, „али су бар приморали НАТО да интервенише“.

Осамнаест година послије, извршен је хемијски напад у предграђу Дамаска и, према мишљењу Боданског, то би могло постати „Маркале сиријског рата“. „Сиријска опозиција саопштила је да је 21. августа извршен масовни хемијски напад у Гути, у коме је наводно погинуло 1.300 особа, укључујући више стотина дјеце. Као и у претходним нападима за које су окривљиване снаге предсједника Башара ал Асада, нападачи су употребили нервни гас сарин. Одмах након тога, сиријска опозиција преплавила је западне медије фотографијама погинулих, без кључног доказа о нападу и починиоцима“,

подсјећа Бодански. Додаје да је, у контексту обновљених позива за увођење зоне забрањеног лета, опозиција тврдила и да је хемијски напад био дио масовног бомбардовања из ваздуха сиријских ваздухопловних снага.

– Међутим, на фотографијама опозиције нису приказане жртве које имају ране од гелера, што је карактеристично за бомбардовање из ваздуха. Упорна негирања сиријске владе о било каквој умијешаности у напад запад је углавном негирао – наводи Бодански и додаје да делегацији тима стручњака УН и страним дипломатама опозиција не дозвољава да посјете мјесто напада због „страха за њихову безбједност“.

Бодански је оцијенио и да је веома значајан контекст напада, посебно због чињенице да је у насељу Гута 19. августа више од 50 локалних опозиционих бораца и њихових лидера прешло на страну владиних снага.

„Неколицина локалних лидера који су повезивани са опозицијом појавили су се на сиријској телевизији, гдје су осудили џихадисте и њихове злочине над локалним становништвом и нагласили да су Асадове снаге истински заштитник народа“, навео је историчар.

Он је нагласио и да се неколико десетина бивших побуњеника придружило владиним снагама.

– За опозицију, освета због сличне издаје и застрашивање других потенцијалних издајника постала је потреба. Чак шта више, због неуспјеха марша на Дару и Дамаск, постоји хитна потреба да опозиција изазове западну војну интервенцију прије него што оружана побуна у потпуности пропадне и Асад однесе побједу – оцијенио је Бодански.

Он је додао да је, упркос томе што је у Вашингтону све веће противљење војној интеренцији у Сирији, тзв.

унутрашњи круг Обаме изнио јасан став да су посвећени „хуманитарном интервенционизму“ какав је био у БиХ, на Косову и у Либији.

– У недостатку легитимних националних интереса, интервенција предвођена САД мора бити заснована на хуманитарним разлозима, попут одмазде за злочине и хемијске нападе – закључио је Бодански.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *