Све особе реагују на неповољне временске прилике: код младих и здравих тегобе су скоро неприметне, док код старијих и хроничних болесника могу да доведу до погоршања симптома основне болести.
Готово свакодневно, хронични болесници контактирају наше биопрогностичаре да се распитају како ће очекиване временске прилике да утичу на њихово здравље, каже за „Политику” Јасминка Смаилагић, начелница Одељења за климатске прогнозе, информисање и обуку Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ).
Област метеорологије која се бави изучавањем утицаја временских прилика на живот и здравље људи првобитно је заинтересовала и Хипократа. Још тада се говорило да се организам различито понаша у појединим временским периодима; да неки боље подносе зиму а други лето, да је суво време здравије у односу на кишовито. Ипак, биопрогноза пуни процват доживела је у другој половини 20. века.
– Тада је бројним истраживањима потврђено да метеоротропизам (осетљивост на време) није само психолошки, већ је стварни, физиолошки феномен утемељен на законима физичке хемије и електрофизиологије – појашњава Јасминка Смаилагић.
На основу препоруке Немачког метеоролошког института (водећи за испитивање утицаја времена на здравље), у РХМЗ-у Србије од 1982. године врше се истраживања која су базирана на сарадњи са хитном медицинском помоћи и анкетирању становништва Србије.
– Биометеорологија је област метеорологије која се бави изучавањем утицаја временских прилика на живот и здравље људи. Зато је биометеоролошка прогноза неопходна за хроничне болеснике и метеоропате. У нашој земљи од 9. јуна 2005. РХМЗ свакодневно објављује биометеоролошку прогнозу на сајту завода и других медија – додаје она.
Питамо чија је реч у овој прогнози пресуднија: метеоролога или лекара.
– Њихова улога је подједнако важна. Метеоролог анализира синоптичку ситуацију и класификује је у одређену фазу (по методи Хес-Брезовског), а којом се утврђују повољности или неповољности. Лекари достављају податке о дневном броју пацијената одређене категорије и то у Београду, Сомбору и Крагујевцу. На основу биометеоролошке прогнозе могуће је исправно планирати активности наредних пар дана. А по реакцијама становништва види се да су им наши савети веома корисни – напомиње Јасминка Смаилагић.
———————————————-
И лето и зима – једнако важни
Биометеоролошка прогноза се прати током читаве године. Дају се најаве опрезности, изузетне опрезности, опасности и изузетне опасности за дане када је ефективна температура (мера нашег субјективног осећаја) у границама неповољних вредности за људски организам. Тај осећај се понекад значајно разликује од реалне температуре ваздуха. У летњем периоду, уколико је велика влажност ваздуха, осећај топлоте је додатно појачан, па уместо, на пример, 35 степени Целзијуса имамо осећај да је 40. Зими, услед утицаја ветра, при ниским температурама, осећај хладноће је понекад појачан и за пет степени.
