Москва – Москва може да укине режим слободне трговине са Украјином ако Кијев потпише споразум о асоцијацији с ЕУ, изјавио је саветник руског председника за економска питања Сергеј Глазјев.
Глазјев је прецизирао, објашњавјући ближе став Кремља о том питању, да ће у случају приближавања Кијева унији, Москва бити принуђена „због техничких разлога“, да заоштри систем ветеринарске и санитране контроле на увозне украјинске производе.
Такав приступ Русије је нужан, према речима Глазјева, јер ће Украјина, уколико потпише споразум о асоцијацији са Бриселом, „прећи на европске стандарде“, што захтева одговарајућу реакцију Москве.
Руска влада ће, осим тога, у случају таквог развоја догађаја, на релацији Кијев-Брисел, размотрити и потребу даље реализације неких заједничких пројеката са Украјином, као што су нови капацитети у атомској енергетици, авиоиндустрији и производњи ракета.
Колико су изречене претње Глазјева озбиљно упозорење Украјини довољно говори и чињеница да је руска царина пре недељу дана већ драстично појачала контролу увоза за низ украјинских прехрамбених и других производа.
Према оцени представника украјинске индустрије, могућа штета за експортере из некад индустријски најразвијеније републике бившег Совјетског савеза, од практично већ започетог „царинског рата“ две земље, могла би да износи око две и по милијареде долара, само до краја ове године.
Јуче су владини извори у Кијеву, након завршетка дводневних преговора са Русијом, саопштили да ће се руска царина, кад је реч о третману увозне робе пореклом из Украјине, вратити у „нормалан режим рада“, али таква информација није до сад потврђена и у Москви.
Украјнски премијер Николај Азаров данас је на седници владе рекао да су и експортери из његове земље „делимично криви“ за хаос који је током последњих дана настао приликом испоруке робе у Русији, јер „нису добро схватили шта све руска царина тражи“.
Истовремено је представник ЕУ у Бриселу обећао „пуну подршку“ Кијеву у овом спору са Москвом.
Политички и економски аналитичари у Кијеву подсећају да би на јесен Украјина требало да „пресече“ којим ће путем даље. Једна стаза, наиме, води до тешње интеграције са ЕУ, ако се потпише споразум о асоцијацији са Бриселом, а друга је могућност прикључење тространој Царинској унији, у којој за сада Русија, Белорусије и Казахстан.
Руски председник Владимир Путин је раније ове године изјавио да би Украјина, уколико се придружи Царинској унији, годишње имала корист у вредности око девет милијарди долара, због већег прихода од извоза својих производа и драстично ниже цене руског гаса.
Услед све већих трговинских неспоразума током првог квартала ове године робна размена Русије и Украјина опала је око 17 одсто, у односу на исти период прошле године, док је у истом раздобљу размена са Белорусијом и Казахстаном увећана око 11 процената, преноси кијевски медији.
