Анкара – Анкара тражи оставку генералног секретара Организације за исламску сарадњу, уколико не заузме став о садашњем крвопролићу у Египту.
Званична Анкара је оштро осудила војни преврат и стала на страну Муслиманске браће и свргнутог председника Мухамеда Мурсија, али је у томе практично остала усамљена у исламском свету, уколико се изузму Катар, Иран и – Сирија.
„Ово је срамота за ислам и за арапске земље“, упозорио је председник Турске Абдулах Гул коментаришући најновија збивања у Египту, а за разлику од саудијског краљ Абдулаха, на пример, који је подржао Египат у, како је рекао, борби против тероризма. Ријад је новим властима упутио и финансијску помоћ. Слична реаговања могла су да се чују и у УАЕ и Кувајту док се остале муслиманске земље још не изјашњавају, чекајући даљи развој догађаја.
Поједине исламске земље, очевидно, ослушкују реаговања у свету пре свега моћног савезника с друге стране Атлантика који је, како кажу у Турској, само благо осудио насилне промене у Каиру. Многи зазиру и од непожељног утицаја Муслиманске браће, веома организованог покрета који одраније има дубоке корене у региону, а не само у Египту.
У Анкари се нашла на удару Организација за исламску сарадњу (ОИЦ), односно њен генерални секретар Екмеледин Ихсаноглу, иначе турски држављанин. Организација која окупља 57 муслиманских земаља, још се није изјаснила о најновијим збивањима у Египту.
„Када бих био генерални секретар ОИЦ, позво бих чланице да заузму заједнички став о војном удару у Египту, а против убијања у тој земљи. Уколико би чланице то одбиле, поднео бих оставку“, изјавио је помоћник турског премијера Бекир Боздаг. Није пропустио прилику да подсети како је Ихсаноглу дошао на тај положај – наиме, захваљујући залагањима премијера Тајипа Ердогана и председника Гула.
Турска од првог дана у Египту игра на једну карту: подржава Муслиманску браћу и свргнутог председника Мухамеда Мурсија, с којима је раније остварила блиску сарадњу.
„У Египту је на сцени државни тероризам. Између генерала Абдела Фатаха ел-Сисија и Башара ел Асада нема разлике“, тврди премијер Ердоган, оштро критикујући међународну заједницу због става око војног удара у Каиру. „Савет безбедности УН се осрамотио, јер није осудио оно што се догађа у Египту. Исто се може рећи за ОИЦ и за ЕУ”, додао је Ердоган.
Са друге стране, нова власт у Каиру гледа на критику из Анкаре као на недопустиво мешање у унутрашње послове једне земље. „Турска не би смела да заузима једнострани став, подржавајући само Муслиманску браћу… Очекујемо да наши пријатељи уваже све Египћане, како би и уз њихову подршку пребродили садашњу кризу и поделе“, узвраћено је из министарства спољних послова у Каиру.
У међувремену, јаз измедју две до недавно пријатељске земље се продубљује. Поткрај недеље, Анкара је повукла амбасадора без објашњења да ли ће се и када вратити у Каиро. Египат је, само неколико сати касније, узвратио истом мером. Позвао је свог амбасадора у земљу, на консултације. Уследило је и обострано отказивање заједничких поморских маневара који су, према ранијем договору, требали да се одрже у октобру. Према извештајима истанбулских медија, цех садашње политичке кризе већ почињу да плаћају турски привредници, који су, због ванредног стања, приморани да затварају радње и фирме.