Брисел – Амерички Монсанто ће ускоро у Европи моћи да уведе и СмартСтакс или „чудо од кукуруза“. Засада има доста противника.

Звучи као чудо природе – сорта кукуруза која се сама штити од инсеката и отпорна је на пестициде. Ипак, природа нема много везе са СмартСтаксом.

Кукуруз из лабораторије Монсанта има много противника у ЕУ.

Што се Европске комисије тиче, ништа није спорно. Након трговинског споразума са САД, амерички Монсанто ће у Европи моћи да уведе и СмартСтакс. Званична одлука пашће крајем октобра, кажу у Бриселу. „Чудо од кукуруза“ тако ће стићи и у Европу, где су до сада сличне сорте биле табу. У питању је хибрид две генетски измењене сорте кукуруза.

СмартСтакс ствара отрове којима убија инсекте, рецимо кукурузног мољца, а истовремено је отпоран на два пестицида за борбу против корова. Чудо науке или ђавоља играчка? Мишљења о томе жестоко се разилазе.

У СмартСтаксу укупно постоји шест компоненти. Ниједна од њих, тврде борци за животну средину, није довољно испитана у погледу утицаја на околину.

Мертенс и њени истомишљеници подсећају на чувену студију француског истраживача Жил-Ерика Сералинија који је две године хранио пацове генетски измењеним кукурузом. Тек тада су се показале здравствене тегобе код пацова.

Критичари упозоравају на опасност која вреба од свих генетски измењених биљака – СмартСтакс би теоретски нежељено могао да се укрсти са домаћим биљкама из чега би могле да никну непознате и непредвидиве сорте.

„Ризик код кукуруза у Немачкој не постоји, јер овде кукуруз нема партнера за укрштање“, каже професор Кристоф Тебе са Института за биодиверзитет „Тинен“. Додаје да је довољно да поља са генетски измењеним биљкама буду нешто удаљена од других њива и садница, како би се избегао сваки ризик од дивљег укрштања.

Монсантов кукуруз се бори против штеточина тако што ствара протеин који се у природи налази код бактерија под именом Bacillus thurigiensis. Стручњаци верују да нема ризика да човек буде погођен „оружјем“ овог кукуруза.

„Ови протеини се везују само за посебна места у цревном епителу инсеката, али не и људи или животиња које се хране кукурузом. Осим тога, у желуцу човека би се овакви протеини махом разградили“, каже Тебе. Уосталом, у Немачкој је чак и у биолошкој производњи дозвољено коришћење протеина против инсеката.

Нису све дилеме медицинске и научне природе. Харалд Ебнер је у странци Зелених задужен за генску технику у аграру. Упозорава на друштвене последице масовног сађења СмартСтакса: „Настаће друштвено-економски проблем. Наиме, ако желимо да опстане и пољопривреда без генетских модификација, онда ће њени трошкови разантно порасти. Много ће бити јефтиније да се производе генски измењене сорте.“

У великим пољопривредним регионима попут Северне и Јужне Америке, Индије и Аустралије генски модификоване намирнице већ дуго су свакодневица. У Европи је другачије – иако је укупно дозвољено 50 генски измењених намирница, само се две врсте заиста и саде. Зато је читава дебата о новом кукурузу наишла на широк отпор пре свега у Немачкој и Француској.

Коментариши чланак

Коментара