Београд – Следећег месеца почиње серија путовања на релацији Београд–Брисел. Прво ће на дводневни састанак у седиште Европске комисије 25. и 26. септембра кренути чланови радне групе за преговарачко поглавље 23, посвећено правосуђу и основним правима, како би им европски експерти представили прописе Европске уније из те области.
Потом ће се 2. октобра, на тродневни пут, у Брисел запутити и други српски тим, састављен за подручје правде, слободе и безбедности (поглавље 24), да би и они чули шта то важи у европском правном поретку за област за коју су задужени. И онда ће, редом, према оквирном распореду активности у приступним преговорима, и остале екипе за преговоре одлазити одавде у главни град Белгије, на сусрете посвећене такозваном скринингу, који подразумева аналитички преглед усклађености српског законодавства са европским нормама. Последње путовање у предстојећој једноипогодишњој скрининг сесији планирано је за март 2015. године, а за свако од 35 преговарачких поглавља биће одржана по два састанка.
Иако ће одласци у Брисел бити масовни једино у оквиру ове припремне фазе, која је, заправо, полазна, незаобилазна тачка у преговорима са ЕУ, чији се званични почетак очекује најкасније до краја јануара следеће године, ипак је очигледно да ће и она прилично коштати државу. У овом тренутку није могућно тачно рећи колики ће ти трошкови бити. Они би ускоро требало да буду процењени у влади. Како смо чули одОгњена Мирића, заменика директора Канцеларије за европске интеграције, с реконструкцијом владе биће утврђена структура преговарачког тима са ЕУ, тачан број преговарача и динамика путовања у Брисел. „Трошкови би морали да буду утврђени у септембру, како би били укључени у буџет за наредну годину”, каже Мирић, од кога сазнајемо и да су сви папири који се односе на техничку припрему за почетак преговора спремни за усвајање.
Наша земља, подсетимо, већ има формиране радне групе за 35 преговарачких поглавља, са око 500 људи, и оне ће бити трансформисане у преговарачке тимове, а кроз преговоре до чланства, према рачуницама упућених, на овај или онај начин, проћи ће и на хиљаде стручњака.
Засад је, дакле, могућно баратати само са оријентационом ценом нашег упознавања правила Европске уније у наредних 18 месеци. Један страни експерт, који није желео да га именујемо, а који је веома добро упућен у процесе скрининга кроз које су пролазили наши суседи, сматра да ће Србији за то бити потребно милион до милион и по евра. Ево како се стиже до те суме: ако се узме у обзир процена да у наредној години и по у Брисел неће путовати сви који ће бити укључени у преговоре са ЕУ, већ, највероватније, 700–800 људи из Србије, и то два, максимално три пута, затим, да карта за Брисел кошта око 400 евра, те да је дневница за Брисел око сто евра, колико и ноћење у том граду, следи оквирни, поменути износ.
А с обзиром на то да техника данас омогућава разне погодности, на Влади Србије је, како наглашава наш неименовани саговорник, да се потруди да путовања у вези с преговорима буде што мање. Треба, рецимо, користити и могућност да се бриселски састанци прате у Београду, директно, путем видео-линка.
Такву могућност користили су и у Црној Гори, која је пре нешто више од месец дана завршила процес прегледа европског законодавства, пред којим се Србија сада налази. Из црногорског министарства спољних послова и европских интеграција рекли су, за наш лист, да су се у овом случају руководили принципом рационализације трошкова, тако да је на састанцима учествовала око трећина чланова радних група. Остали су, како нам је пренето, имали могућност да прате директан пренос састанака путем видео-линка.
Имајући у виду да преговарачку структуру Црне Горе, која је преговоре са ЕУ почела крајем јуна прошле године, чини 1.300 људи сврстаних у 33 радне групе, значи да је на скринингу у Бриселу било нешто више од 400 људи, који, иначе, према изјави из црногорског министарства, долазе из различитих структура друштва. Највише их има из органа државне управе, а знатан број су и представници црногорског парламента, невладиног сектора, пословне заједнице, синдиката, универзитета и организација цивилног друштва.
Из овог министарства су нам рекли и да нису правили процену колико је Црну Гору коштала прва година преговора са ЕУ, јер је одлуком о формирању преговарачке структуре дефинисано да свака институција, односно организација покрива трошкове рада својих представника. Ту се пре свега мисли на трошкове произашле из путовања у Брисел на састанке скрининга, а тих састанака је, како смо чули, било 66.
