Научници су у људском мозгу нашли тип ћелија које се понашају као систем за глобално навођење – ГПС, објављено је данас на порталу „Медикал њуз тудеј“ (Medical News Today).
Научници су већ утврдили да мозак глодара и примата има „умрежене“ ћелије које животињама помажу да прате локацију сродника када се крећу по непознатом окружењу.
Умрежене ћелије шаљу сигнале другој групи ћелија, а обе групе шаљу сигнале хипокампусу, делу мозга који игра кључну улогу у формирању сећања.
Заједно, те две групе ћелија помажу стварању менталне слике о положају.
Научници су сада доказали да сличне ћелије постоје и у људском мозгу, и омогућују човеку да се снађе у непознатој средини.
Тим научника са Универзитета Дрексел у Филаделфији, који је дошао до ових открића, спровео је истраживање на 14 људи оболелих од епилепсије, пратећи активност мозга док су играли видео-игру.
Игра се састојала у томе да се помоћу „џојстика“ крећу кроз простор и надју предмете у разним тачкама у непознатој средини, и да се потом сете где су ти предмети били.
Током експеримента, научници су посматрали активност ћелија мозга. Утврдили су како се различите умрежене ћелије „пале“ у различито време, зависно од тога где је фигура у мрежи.
Шеф истраживања Џошуа Џејкобс рекао је да се испоставило да постоји тројна шема умрежених ћелија игра кључну улогу, као тријангулација у навигацији.
„Без умрежених ћелија, највероватније да би се људи стално губили или би могли да се крећу само по познатом простору. Зато су умрежене ћелије кључне за одржање осећања за место у простору“, рекао је Џејкобс.
Умрежене ћелије су код људи надјене у делу мозга познатом као енторинални кортекс, где су се и код животиња.
Енторинални кортекс је један од првих делова мозга који напада Алцхајмерова болест.
Џејкобс је навео да би боље разумевање умрежених ћелија могло да помогне научницима да разумеју зашто људи оболели од Алцхајмерове болести постају дезоријентисани, и да можда чак надју начин да унапреде њихову мождану функцију.
