Трошкови живота просјечне породице у РС из године у годину све су већи, а посебно се то односи на основне животне намирнице.
Према подацима Републичког завода за статистику, од прехрамбених намирница највише су, од 2004. до 2011. године, поскупјели месо, хљеб и житарице.
Кад је непрехрана у питању, највише су повећани трошкови енергената, односно струје, воде и гаса.
Према истом извору, више новца просјечна породица мора да издваја и за становање, одјећу и обућу, као и за воће и поврће.
Из Савеза синдиката РС слажу се да је евидентан раст трошкова живота у РС, али да тај раст, како кажу, нажалост не прати и раст плата, које су годинама на истом нивоу.
„Ситуација ће бити све тежа јер плате све више касне и све су мање, а грађани више немају могућност задуживања, јер је већина већ оптерећена неким кредитима“, кажу у Савезу синдиката РС.
Да је ситуација тешка, према тврдњи синдикалаца, показују и подаци да чак 30 одсто радника у РС нередовно прима плату, што аутоматски значи да имају проблем с обезбјеђивањем основних потрепштина за живот, оних које су неопходне у домаћинствима.
Колико је стање незахвално, свједочи и чињеница да је највише учешћа у синдикалној потрошачкој корпи за јун, која је износила 1.808 марака, имала прехрана, за коју је требало издвојити чак 705 марака, и становање, које је коштало око 510 марака.
Данко Ружичић, предсједник гранског Синдиката текстила, коже и обуће РС, каже да је врло тешко коментарисати како људи са садашњим платама преживљавају.
„Просјечна плата у нашој индустријској грани је 460 КМ, а потрошачка корпа је више од 1.800 марака. Значи да плата не може да подмири ни трошкове хране за један мјесец, који износе више од 500 КМ“, истакао је Ружичић.
Он је навео и да је сада врло тешко грађанима који морају обезбиједити одјећу, обућу и уџбенике за нову школску годину, као и студентима смјештај и остало.
„Посебно је песимистично што стручњаци најављују још теже дане у наредним годинама, а питам се како ће тек тада бити ако људи сада једва састављају крај с крајем“, казао је Ружичић.
Песимистични су и борци за права потрошача, који кажу да разлога за оптимизам више немају.
Тако у Удружењу грађана ДОН Приједор подвлаче да су забринути јер највише поскупљују хљеб и месо, пошто без тих намирница не можемо да живимо.
„То су основни производи који се свакодневно налазе на нашим трпезама. Чини се да је најуноснији посао бавити се производњом хљеба, који је скуп за наш стандард“, појашњава Муриса Марић, извршни директор у Удружењу грађана ДОН Приједор.
Она каже да цијене основних намирница често неко диктира „са стране“, на шта грађани не могу да утичу.
„Јунетина данас кошта више од десет КМ по килограму, а телетина је достигла цифру од 20 КМ, што је прескупо за наше грађане. Због тога све више људи користи пилетину“, истиче Марићева.
