Рековац – У Рековцу се завршио 44. Сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију“. Овим местом продефиловале су колоне знатижељника не би ли виделе готово заборављено народно стваралаштво, девојке с најдужом плетеницом, мушкарце с најдужим брковима… Народне песме и игре, здравичари, музичарима на тиквама и остали уметници нису једино што Левач има.
Међу мештанима често може да се чује да Левач једино није имао краља. Први српски вожд Живко Шокорац, из Пољна код Благотине, титулу је добио пре Карађорђа, Велимир Поповић из Поточца код Параћина био је бан, Стевча Михајловић из Јагодине био је председник владе, Десимир Јевтић из Опарића код Рековца био је председник Извршног већа Србије у време старе Југославије, а Велимир Веља Вукоћевић из Опарића председник југословенске владе.
Левач се поноси и тиме што је имао неколико војвода, амбасадора и министара, а неки историчари тврде да је кнегиња Милица рођена у Жупањевцу код Рековца, сазнају „Вести“ од Мирослава Ж. Симића, генеалога, писца и публицисте, из Драгова, надомак Рековца, аутора вредних дела о овом крају.
Коју територију обухвата Левач, јер се обично под њим подразумева само рековачка општина?
Тачно је да се у последње време тако говори. Међутим, рековачка општина чини само четврти део Левча. Иначе, он обухвата Грудовац код Трстеника, затим се протеже левом обалом Западне Мораве до Сталаћа, потом преко леве обале Велике Мораве обухвата Варварин и Јагодину до Багрдана и Милошева. Тако је граница Левча направљена за време Немањића.
Драгово је изнедрило пуно великана о којима сте писали у пилот примерку књиге „Краљевско Драгово“, коју је објавила штампарија Војске Југославије. Коју бисте личност издвојили из плејаде научника?
Живојина Радојевића, познатијег као Жика Брадара, рођеног 1861. у Волујку код Рековца, који је Агро-економски факултет завршио у Бордоу у Француској. Био је први доктор пољопривредних наука из овог дела Србије. По завршетку школовања одбио је посао у влади Србије и вратио се у завичај, где је личним примером подучавао сељаке новом начину пољопривредне производње. Први је увео савременији начин узгајања винове лозе калемљењем на окце и прпорењем лозе и први одвојио економско двориште од окућнице. Као вишегодишњи председник општине Волујак, које је 1900. године постало Драгово, од својих и књига добијених од краља Александра и краљице Драге Обреновић, 1900. године основао је прву библиотеку у Левчу. Саградио је многе пољске и сеоске путеве, мостове и пропусте.
Како је настало Драгово?
Управо је Живојин постигао договор са кметовима, дубничким Петром Јовановићем и пуљачким Љубомиром Стевановићем, да се села Пуљци, Волујак и Дубница уједине у једно и о томе писмом обавестио краља Александра Обреновића. Године 1900. са благословом краљице Драге и краља Александра, то је и учињено, а краљица Драга је ново село назвала Драгово.
Да ли је било светски признатих Левчана?
Академик професор др Коста П. Тодоровић Коча, рођен у Београду 1887. године, од оца Павла Тодоровића, марвеног лекара из Драгова и мајке Бригите, пореклом из Граца. Био је лекар научник, професор Универзитета у Београду, члан САНУ-а и истакнути стручњак у области заразних болести. Објавио је 150 научних и стручних радова на нашем и страним језицима. Осим бројних признања и одликовања добио је Орден за војне заслуге са великом звездом, бугарски Орден за заслуге, Француску бронзану медаљу, румунски орден Меритул данитар прве класе, Француски крст заслуге борца, златну диплому Медицинског факултета у Грацу… Био је и почасни професор већег броја Универзитета у свету, а Клиника за инфективне болести у Београду од 1926. године носи његово име.
Драгово је дало и пророка последњих времена, како зову монаха Гаврила.
Да. Витомир Антонијевић рођен је у породици Велисава и Јулке. Последње две деценије 20. века као монах Гаврило живео је у манастиру Светог Луке у Бошњану, где је и 1999. умро и сахрањен. О његовом пророковању писала је монахиња Макрина у књизи „Старац монах Гаврило, пророк последњих времена“. Његова најчешће цитирана мисао је: „Србину слободе неће бити све док Русија не постане царевина. Тада ће из Русије доћи младић из лозе Немањића који ће седети у Крушевцу и који ће саградити Србију да ће бити најбогатија у Европи. Молите се Богу да до тога што пре дође.“
Из Драгова је Милосав Митровић, чича Лоса, чији лик, иако је он преминуо још 1961. године, виђа хиљаде људи.
Он је педесетих година прошлог века постао заштитни знак јагодинског пива, јер се његов лик налази на етикетама флаша. Иначе, он је учествовао у отаџбинском рату од 1914-1918. Био је рањен и ампутиране су му обе ноге. Био је добар домаћин, вредан и интелигентан човек.
Гроб поред Маркса
Који су још виђенији Левчани?
Од виђенијих људи из Драгова треба поменути Братислава Томића Брацу, који је од 1964. до 1967. године у Алжиру био шеф Југословенске мисије и оснивач Центра за рехабилитацију у алжирском граду Дуери. Радио је и у Женеви као експерт Светске здравствене организације, а од новембра 1981. до краја 1986. боравио је у Александрији као експерт Светске здравствене организације, на месту шефа у Регионалном бироу. Томић је био и публициста и марксиста. Умро је у Лондону 1918. године и био сахрањен на гробљу Хајгет поред Карла Маркса, али су одлуком југословенске владе 1959. године његове кости пребачене у алеју великана у Београду.
Мистерије левачке жупе
Мирослав Ж. Симић рођен је 27. априла 1944. у Драгову. Завршио је средњу школу ученика у привреди столарске струке и стекао звање калфе. У крагујевачком позоришту „Јоаким Вујић“ 1977. године одбранио је свој дипломски рад и стекао звање драмског редитеља.
Објавио је публикације „Ауто-мото рели Левач“, „Знање-имање, Драчево-Драгово“, „Матице храма Светог Ђорђа“, „Излет на Фрушку гору“, монографију „Манастир Прерадовац“, затим пилот-примерке књига „Краљевско Драгово“, „Жупа Левач“ и „Ја, Драг(ињ)а“, као као и књиге „Товар пера“, „Прабакин сат“, историјску мапу левачке жупе и атлас. У рукопису има још неколико књига.
Ожењен је Слободанком са којом има синове Славољуба и Драгољуба.
