Прије тачно три деценије на једном столу у тадашњој СФР Југославији рођен је легендарни рачунар из кућне радиности „Галаксија“, а са њом и права рачунарска револуција на овим просторима. Један од најутицајнијих европских сајтова о видео играма Еурогамер.нет доноси причу о тим данима.
„У Југославији рачунари су осамдесетих били редак луксуз. ZX Spectrum или Commodore 64 су коштали као цијела мјесечна плата и то само ако успијете да заобиђете строге увозне законе. Међутим, онда је 1983. године, током одмора у Рисну, Воја Антонић досањао пројекат за нови рачунар, народску машину која је могла да буде израђена у сваком дому за дјелић цијене увозних компјутера. Рођена је Галаксија, а са њом и компјутерска револуција“, наводи Еurogamer.
Антонић за познати портал каже да је тада ријетко ко знао како изгледа рачунар и да је најближи додир са рачунарима већег дијела југословенске популације био дигитрон.
Међутим, тада су ствари почеле да се мијењају, а сам Антонић је имао већ вишегодишње искуство у раду са микропроцесорима.
„Волео сам да се играм са Z80, углавном за контролере и анимацију. Међутим, компјутери су били прескупи за мене, па сам морао да правим своје. Један од њих је био тако једноставан и лак за израду, да сам помислио да би и други такође желели да могу да га направе“, каже Антонић.
Када се вратио са љетовања у Црној Гори, већ је имао шеме за нову машину. Срце рачунара је био јефтини и доступни Zilog Z80 микропроцесор, који је такође покретао легендарни Sincalirov ZX Spectrum.
Рачунар је највише личио на ZX81, „са бољом тастатуром и пријатнијим оперативним системом“, додаје Антонић.
Остатак „Галаксије“ је био прилично базичан, 32х16 текстуални мод и груба 64х48 коцкаста графика, уз аритметичке рутине дијелом оригинално писане, а дијелом „скинуте“ са TSR Level 1 Basica.
Све то је касније дограђивано и упркос лимитима основни циљ постигнут – био је то јефтин рачунар, лако доступан и многим Југословенима први рачунар, наводи „Eurogamer“.
Концепт је направљен, а слиједећи корак била је дистрибуција. То се десило преко специјалног издања часописа „Галаксија“ – „Рачунари у вашој кући“.
Још једно лице са прапочетака онога што се сада зове „ИТ сцена“, Дејан Ристановић каже да би било нескромно рећи да је тај магазин покренуо револуцију, али и да се „поклопило и време и околности да ствари крену у добром смеру“.
Послије много посла и вишемјесечног рада „Рачунари“ су стигли на киоске, а иако су Ристановић, Антонић и уредник Јова Регасек очекивали да „продају 50 или 100 примерака“, десило се нешто потпуно другачије – стигло је 8.000 писама поносних власника „Галаксије“.
Број је доштампаван два пута, укупно у више десетина хиљада примерака, а остало је историја.
Људи су правили „Галаксије“ широм Југославије, неки су их остављали огољене, неки су правили јединствене кутије, а затим је изведен још један велики експеримент у коме је „саучесник“ био чувени радијски водитељ Зоран Модли.
Програми за „Галаксију“ су као и за већину рачунара из тог доба били снимани на аудиокасетама, уз препознатљиви звук „шкрипања“. Тако је Модли у својој емисији Вентилатор 202 на Радио Београду осим музике у етар емитовао и то „шкрипање“.
Људи су спремно чекали да притисну REC и сниме програме, а Модли каже да се намучио да објасни људима са радија да „шкрипање“ није никаква грешка, већ ствар за понос – револуција на радију.
„Галаксија“ је наставила свој пут, стигла до бројних образовних установа и домова, а данас је дио вредних колекција, као и дио поставке у Музеју науке и технологије у Београду – очигледно и предмет интересовања за нове генерације медија, као што је Eurogamer..
