Велики проблеми Срба протјераних из Хрватске у акцији „Олуја“ још нису ријешени и Влада Србије треба да упозна прије свега ЕУ, УН и Савјет Европе да стотине хиљада избјеглица још нису оствариле своја основна људска права, изјавио је данас предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта.
„Сматрамо да је коначно дошло вријеме да се ријеше наши проблеми и очекујемо да се сазове једна посебна сједница Скупштине, за шта имамо обећања, на којој ће се расправљати и о проблемима протјераних Срба из БиХ, не само из Хрватске“, рекао је Линта Тањугу.
Он је казао да би на тој сједници требало да се усвоји Резолиција о поштовању људских права протјераних из Хрватске и БиХ, „са циљем да обавеже Владу Србије да покрене активан дијалог са званичним Загребом и Сарајевом, о рјешавању наших проблема, које треба да буде темељ обнављања повјерења у региону“.
Поводом годишњице акције „Олуја“, Линта је подсјетио да је деведесетих година протерано око пола милиона Срба, а само у акцији „Олуја“ више од 220.000.
У тој акцији је убијено или нестало око 2.000 Срба, опљачкано и попаљено више од 37.000 стамбених, пословних и привредних објеката, рекао је Линта.
Линта каже да се протјерани Срби суочавају са три групе проблема. Прво су имовинска – одузето је 40.000 станарских права, дугује им се 50.000 заосталих неисплаћених пензија, динарска и девизна штедња, а није могућа ни накнада штете за уништену и несталу имовину, како на подручју Крајине, тако и на подручју хрватских градова.
У погледу процеусирања ратних злочина владају двоструки аршини, хрватско правосуђе је и даље етнички мотивисано, није објективо и непристрасно, каже Линта додајући да посебан проблем представљају спискови осумњичених и оптужених лица, за ратне злочине.
Хрватска је прије месец дана доставила један списак од 1.577 лица, који су осумњичени, оптужени или осуђени за ратне злочине, нашем Министарству правде, рекао је Линта.
„Имамо посљедњи примјер хапшења 12 Срба из селе Трпиња, од којих се ниједан не налази на том списку, што говори да ти спискови и даље изазивају несигурност и они вјероватно треба да застраше Србе да се не враћају својим кућама“, сматра Линта.
Он је подсјетио на проблем несталих лица, у Хрватској има велики број познатих гробних мјеста, гдје се налазе посмратни остаци Срба, а један број посмртних остатака је у Заводу за судску медицину у Згребу и још увек нису идентификовани.
Линта се позвао на анекс Г Бечког споразума о концесији који се зове „Приватна својина и стечена права“, који су ратификовали парламети свих држава насљедница бивше СФРЈ и он има јачу правну снагу од домаћих закона.
Ту се јасно каже да ће свим грађанима бити враћена права која су имали на дан 31. децембра 1990. године, а сви уговори, склопљени за вријеме рата биће проглашени ништавним.
Линта је најавио да ће сутра делегација Коалиције Удржења избјеглица присуствовати парастосу, који ће поводом годишњице „Олује “ бити одржан у цркви Светог Марка, а затим ће положити вијенац на спомен гробље страдалим Србима у ратовима на простору бивше СФРЈ.
