Сада се једноставно могу наћи информације о заштити права у овој сфери. Ако је аутор видео свој, да кажемо филм негде на Интернету, он може једноставно пријавити преступника. У папирном или електронском облику он мора да укаже ту веб страницу, на којој је видео филм, који се приказује без његове дозволе. Такође, мора да покаже документ који потврђује да он има права на тај производ. Закон против крађе туђег ауторског дела тада ступа на снагу, објашњава један од аутора закона, члан Комитета за информациону политику, инфорнмационе технологије и везе у Думи, Роберт Шлегел:

Овај закон не предвиђа кажњавања корисника. Ради се само о томе, да желимо да нађемо илегално постављена ауторска дела и да их блокирамо. Али, мислим, да ће у перспективи бити направљен закон, који ће се односити и на друге видове, на пример на музику, програме и закон према којем ће људи одговарати за коришћење илегалних програма или ауторских дела.

У иностранству постоји велико искуство у овој области. У Француској су покушали да утичу на љубитеље онога што је за „џабе“- бранили су им доступ интернету и изрицали озбиљне казне. Али, закон су ипак прерадили и сада корисник Интернета који илегално постави или преузме неки садржај може бити кажњен са 60 евра. Од пре две године у САД је на снази правило према којем претраживачи не смеју да понуде линкове за сајтове са илегалним садржајем, он-лајн системи плаћања морају да блокирају њихове рачуне, а корисницима је забрањено да их користе. За власнике оваквих сајтова предвиђена је петогодишња казна затвора. Ипак, овај је закон био разлог великих протеста.

Први руски анти-пиратски закон ипак је мекши и не предвиђа кривично гоњење или административну одговорност . Жалбе прима градски суд Москве. Наравно, захтеви се могу слати и на друге судске инстанце земље. Ако судија сматра да ауторска права јесу била угрожена, он путем Интернета шаље у Федералну службу надзора у сфери веза, информационих технологија и масовних комуникација захтев да се спроведу предвиђене мере одшетете. У овом случају ради се о привремној блокади садржаја. Ако у року од 3 дана то не уради власник сајта и провајдер, онда је могуће и привремено гашење читаве странице.

Решење о привременој блокади траје 15 дана. За ово време оштећени власник видео садражја може да поднесе тужбу и онда ће се овај случај решавати као и обично. Ако до овога не дође, страница се враћа на стари режим рада.

Закон већ сада има много противника. Власници сајтова се плаше да овај документ може ићи на руку недобронамерним конкурентима. Ипак, генерални директор филмског концерна „Мосфилм“, режисер Карен Шахназаров, каже да овај закон помаже успостављању праведног пословања и да је као такав веома потребан:

И не само за филмове и филмске раднике. Литература, музика, телевизија, све се краде и то много. Зато је овај закон апсолутно неопходан. О овоме смо већ неколико пута говорили на неколико нивоа. И ево, држава је одреаговала и усвојила закон.То је велики корак. Не мислим, да је закон идеалан, њему и те како требају дораде. Али, сама чињеница да је ступио на снагу, то је веома добро.

До данас у Русији су бивали блокирани сајтови са дечјом порнографијом, рекламама за продају наркотика, пропаганда самоубиства и сајтови са политичко- екстремним садржајем. Према подацима надлежних органа током прве половине 2013.године био је онемогућен доступ за више од 7000 илегалних сајтова.