Београд – Више од 90 превозника који саобраћају на међуградским линијама због страха од одмазде полиције не траже карту припадницима МУП-а иако се полицијским службеницима из буџета исплаћује новац за путне трошкове за долазак и одлазак са посла, сазнаје Пиштаљка.
Да ли новац из буџета припадници МУП-а заиста троше на превоз нико не контролише, јер полицајци немају обавезу да правдају карте приликом наплате путних трошкова. Тако се дешава да полицајцима који на посао путују из удаљенијих места путни трошкови превазилазе редовна примања. Међутим, ни после вишемесечних покушаја Пиштаљка од Министарства унутрашњих послова није добила званичну информацију колико годишње грађани Србије плаћају за путне трошкове припадницима МУП-а који користе међуградски превоз за долазак и одлазак са посла. Укупан износ који је држава Србија 2013. године издвојила за накнаду трошкова припадницима МУП-а, за све врсте превоза, је око 14 милиона евра.
Како би наплатили путне трошкове, полицијски службеници сваког месеца попуњавају изјаву у којој наводе из ког места путују на посао, име превозника и предају фотокопију личне карте. Они, међутим, према важећем правилнику немају обавезу да доносе појединачне карте на правдање, нити МУП има уговоре са превозницима како би новац за путне трошкове био директно уплаћен њима. Министар унутрашњих послова Ивица Дачић је 2011. године потписао Правилник о условима за остваривање права на наплату трошкова превоза запослених у МУП-у, који је и даље на снази, а који је веома флексибилан. Према том правилнику, запослени може да одлучи да ли ће му министарство прибавити месечну претплатну карту или му исплатити новчану противвредност исте. „Уколико ниједан превозник не издаје месечну претплатну карту за одређену релацију, Министарство прибавља цену појединачних карата и запосленима исплаћује противвредност истих”, наводи се у правилнику, при чему није предвиђен никакав механизам контроле да је аутобуска карта заиста плаћена.
Председник удружења превозника „Србијатранспорт” Горан Алексић каже да то удружење има 92 члана који су међуградски превозници и да припадници МУП-а „по правилу” не плаћају карту превознику, већ уместо ње показују полицијску значку. Ни сам председник удружења није био сигуран по ком основу полицајци могу да захтевају бесплатан превоз, али им без обзира на то превозници толеришу неплаћање из страха да ће им се полиција у супротном „светити”.
Припадник МУП-а може да се послужи туђим саобраћајним средством једино према члану 66. Закона о полицији и то „ради хватања учиниоца кривичног дела који се непосредно гони или ради превожења у најближу здравствену установу повређеног лица”. Чак и у тим случајевима закон предвиђа да власник превозног средства којим се послужи полицијски службеник „има право на накнаду трошкова и штете проузроковане њиховом употребом”. И поред тога што овај члан закона не омогућава бесплатан превоз припадницима МУП-а у свим околностима, проблем је, како председник „Србијатранспорта” Алексић наводи, у томе што превозници не могу да утврђују ,,да ли је полицајац на дужности или не”, па толеришу да се полицијски службеници свакодневно превозе бесплатно са посла и на посао. Превозници не желе „проблеме са полицијом”, па не приговарају чак ни у случајевима када готово половину седишта у аутобусу свакодневно попуњавају припадници МУП-а без плаћене карте, додаје Алексић.
Једини превозник који се огласио поводом проблема превоза полицијских службеника је Ниш експрес. Представници овог предузећа су још у децембру 2010. најавили пооштравање контроле у локалном и међуградском превозу којој подлежу и припадници МУП-а који су се, како су пренеле Јужне вести, „до сада возили бесплатно”. Представници Ниш експреса ипак нису желели да одговоре на питања Пиштаљке због чега је то предузеће толерисало припадницима МУП-а неплаћање карата и да ли је Ниш експрес трпео неке последице због поменуте одлуке о појачању контроле.
Више од два месеца МУП Србије одбија да Пиштаљци да информацију о износу који се годишње утроши на путне трошкове полицијским службеницима који користе међуградски превоз са образложењем да је та информација „већ доступна јавности”. Међутим, јавности је доступна информација да је држава Србија у 2013. години определила 1.587.690.000 динара, или око 14 милиона евра, на име укупне накнаде трошкова за запослене у МУП-у. На примедбу Пиштаљке да то није конкретна сума која се односи на међуградски превоз, службеница овлашћена за приступ информацијама од јавног значаја у МУП-у Јелисавка Тодић рекла је да је тражена информација „садржана” у поменутој цифри од 14 милиона евра.
Према информацијама које је Пиштаљка добила од МУП-а, у периоду од 2008. до 2012. године, поднете су кривичне пријаве против 79 полицијских службеника „због неосноване наплате трошкова превоза помоћу фалсификоване документације”. У МУП-у објашњавају да се избегавање плаћања аутобуске карте припадника МУП подводи под кривично дело „превара у служби” или као кривично дело „фалсификовања исправе”. Прецизна евиденција о томе колико је пријава поднето против полицајаца који су злоупотребили свој положај да би избегли плаћање међуградског превоза не постоји, тврде у МУП-у.
Горан Радовановић из Независног полицијског синдиката Србије каже да ако полицијски службеник путује из Ниша у Београд на посао путни трошкови који му се месечно исплаћују могу бити већи од његове плате. „Ако полицајац има плату 40 хиљада, његови путни трошкови прелазе 50 хиљада динара“, тврди Радовановић. Он каже да је систем неуређен и када је реч о исплати путних трошкова који, уместо да се уплаћују за текући месец унапред, како се налаже у Правилнику о условима за остваривање права на наплату трошкова превоза, „касне бар 3 месеца”.
Путни трошкови су, према речима Драгана Жебељана из Синдиката српске полиције, почели да се исплаћују припадницима МУП-а тек пре „две или три године”, а до тада није било накнаде, „јер се полиција придржавала правила из доба комунизма да полицајци не плаћају превоз”.
„Данас, међутим, постоје приватни превозници и они послују по тржишним принципима и тај модел више није могућ“, додаје он. Решење које Жебељан предлаже је нови правилник о путним трошковима који је у припреми, а којим се предвиђа „прерасподела полицајаца тако да се они врате у своја места уместо да свакога дана путују у Београд на посао”.
Постоји правна празнина која се злоупотребљава, признаје начелник Сектора за унутрашњу контролу МУП-а Милош Опарница, и то се мора решити „добрим правилником о накнади путних трошкова“. „Правдање карата није идеално решење јер полицајац такође може узети карту другог путника у аутобусу и правдати је као своју“, наводи он. Као једно од могућих решења, Опарница наводи могућност изнајмљивања стана полицајцима чије је место боравишта далеко „јер је некима износ путних трошкова већи од 250 евра, што би била кирија за стан у Београду“. Друго решење би било да се „као у другим државама полицајцима једноставно законски омогући да бесплатно користе међуградски превоз“, каже Опарница. Државе у којима је то омогућено, према његовим речима, су Румунија и Мађарска.
