Први дипломатски односи између Србије и Немачке успостављени су пре 820 година, када се цар Фридрих Барбароса на једном од крсташких похода сусрео са оснивачем српске династије, Стефаном Немањом.
Цар Душан је на свом двору имао припаднике немачких племићких породица као витезове од поверења. Међу њима је био витез Палман, уз још 300 веома угледних Немаца.
Први гастарбајтери: После Берлинског конгреса дошло је до успостављања званичних односа између Србије и Немачке (међудржавни уговори, отварање конзулата, трговина, инвестиције немачког капитала у рударство).
Поред индустријалаца у службу српске државе ставили су се и бројни радници из Немачке.
Немачка школа: Доказ за велику немачку колонију у Србији је и чињеница да је још 1829. Павле Вернер, немачки учитељ, добио дозволу да води немачку приватну школу.
Само између 1719. и 1721. неколико стотина Немаца из области Пфалц доселило се у околину Београда, и то на Дорћол, у Миријево (Маријен-Небел), Сланце, Смедерево, Гроцку, Остружницу (Остербах), на Авалу и у Јагодину.
Одликовања: Јакоб Грим је 1849. због „његове учености и заслуга“ постао дописни члан Дружества србске словесности.
Према препоруци Грима и уз лични ангажман Фон Хумболта,
Вук Стефановић Караџић добија царски орден и постаје члан Пруске академије наука.
Према архивским документима немачких универзитета, од 1885. до 1914. чак 110 Срба докторирало је у Немачкој.
Случај Паула Штурма, алијас Павла Јуришића: Паул Штурм био је у Пруској у истој генерацији војне академије са Августом фон Макензеном.
Чин потпоручника добили су истога дана. По доласку у Србију и уласку у српску војску Паул узима име Павле Јуришић и у Првом светском рату постаје један од значајнијих српских војсковођа.
Неки истакнути Немци који су говорили српски: Јакоб Грим, Вилхелм фон Хумболт, Јохан Волфганг фон Гете као и немачка песникиња Тереза Албертина Лујза фон Јакоб (Талви).
