Предсједник Савјета за националне мањине у Хрватској Александар Толнауер изјавио је да у Хрватској не постоји проблем са ћирилицом, те да су и представници српске националне мањине тражили одгађање за период послије избора. Он је у интервјуу за сајт РТРС-а рекао да је то проблем који се десио једино у Вуковару, али да Хрватска није устукнула пред националистичким притисцима.
Више од пола милиона Срба живјело је прије рата у Хрватској. На попису из 1991. године 581.663 особе су се изјаснили као Срби и чинили су 12,2% становништва. Данас је ситуација другачија: има их 186.633 и чине 4,4% становништва Хрватске.
Велики број Срба је данас расељен, а Хрватска и даље на потјерници има скоро 1.600 српских имена.
О проблемима српске националне мањине и њиховим правима, разговарали смо са Александром Толнауером, предсједником Савјета за националне мањине у Хрватској.
ГОСПОДИНЕ ТОЛНАУЕР, ХРВАТСКА ЈЕ ОДСКОРА ЧЛАН ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ АЛИ ЈЕ ОПШТЕ МИШЉЕЊЕ ДА ОНА НИЈЕ ИСПУНИЛА ОБАВЕЗЕ ПРЕМА СРБИМА КАО НАЈВЕЋЕОЈ МАЊИНСКОЈ ГРУПИ У ХРВАТСКОЈ. ДА ЛИ ЈЕ СЛУЧАЈ СА ЋИРИЛИЦОМ У ВУКОВАРУ ИПАК ДОКАЗ ДА ЈЕ ЈОШ УВИЈЕК НЕСПРЕМНА ЗА ПРИЗНАВАЊЕ ПРАВА МАЊИНСКИМ ГРУПАМА?
Толнауер: Од тога се покушава направити проблем. Прво, то треба гледати двозначно. То је питање које у себи садржи и неке емотивне ствари и оне које су законске. Што се тиче закона, ни Република Хрватска, ни Влада, нити било ко оспорава примјену ћирилице. Оспоравана је у Вуковару, у том граду у то вријеме, које има такво наслијеђе какво има. То се мора узети у обзир. Ако се једнострано гледа тај проблем, Уставни закони о правима националних мањина, Закон о примјени језика и писма националних мањина су закони који се у Хрвстској примјењују. Било је само питање које су постављали људи из Вуковара, а које је онда било потенцирано јер је управо било постављано у вријеме предизборних активности, па се онда то, морамо рећи злоупотребљавало у тој причи. То данас више није питање. Коначно, и представници Срба схватили су у том тренутку значај инсистирања на том питању у таквим околностима и са таквом прошлошћу.
ЧИЊЕНИЦА ЈЕ ДА ЈЕ ХРВАТСКА ВЛАДА ОДЛОЖИЛА ПРИМЈЕНУ ТОГ ЗАКОНА У ВУКОВАРУ ПОСЛИЈЕ ИЗБОРА ЗА ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ И ПОСЛИЈЕ УЛАСКА ХРВАТСКЕ У ЕУ. ДА ЛИ ТО ЗНАЧИ ДА ЈЕ ОНА У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ПОПУСТИЛА ПРЕД НАЦИОНАЛИСТИЧКИМ ПРИТИСЦИМА?
Толнауер: Ја не сматрам да је она попустила пред националистичким притисцима. Ви прескачете једну чињеницу да су представници Срба инсистирали да се то питање одложи послије избора, и то су тражили легитимни представници српске националне мањине. Ја нисам адвокат хрватске владе, али чињеница је да их Влада Хрватске није прескакала, јер да их је прескакала онда би она рекла: Ми то нећемо примјењивати. Ви то нећете наћи ни у једној изјави. Предсједник Владе Зоран Милановић је директно изјавио да се закон мора примјењивати. Једна група је то другачије интерпретирала из сасвим других разлога. Коначно, погледајте резултате избора у Вуковару и видјећете да им ни то није помогло. Све указује на то да то питање није намјерно одгађано. За поздравити је како су добру процјену направили српски представници када је ријеч о том питању.
ПО ПОСЉЕДЊЕМ ПОПИСУ ВИДЉИВО ЈЕ ДА ЈЕ СМАЊЕН БРОЈ ПРИПАДНИКА СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ И ЈОШ НЕКИХ МАЊИНА У ХРВАТСКОЈ.
Толнауер: Повећао се знатно број Бошњака, изразито број Рома и Албанаца. То су три мањине које имају пораст.
На попису из 2001. године 7,47 % становништва су били припадници мањинских група, а сада је 7,64 %. За неких 0,20% је повећан број, али како су то преносили медији, смањио се број припадника српске националне мањине и осталих националних мањина, па се то перцепирало као да се смањио број припадника мањина. Ипак, он је незнатно порастао. Смањио се број Чеха, Жидова, Срба…
Иначе, ми смо веома задовољни овим пописом.
Постоји предприча о томе. Годину дана прије пописа становништва, управо Савјет за националне мањине у складу са својим обавезама и правима са хрватском владом се успио договорити, и то веома реално и веома експедитивно. Влада је донијела одлуку да у свим подручјима гдје националне мањине живе у таквом проценту, одређени број пописивача морају бити припадници националних мањина.
Попис из 2001, у том смислу, прескочио је националне мањине. То је још било вријеме тзв. националне мимикрије. Неки су скрили нациналност због овог или оног разлога. По том критеријуму је мањи број националних мањина, али је у принципу веома реално приказано и данас уопште немате проблема да се изјасните како год хоћете. У Хрватској су тренутно други проблеми и бриге. Они су углавном економске природе, што некада зна носити већу нетолеранцију према мањинским групама. Задњи попис је реално проведен и он је веома битан за права јер сва права представљања и политичка права произилазе управо из бројности.
СКОРО ЈЕ ИЗАШАО ПОДАТАК ДА ЈЕ СКОРО 1.600 СРБА НА ХРВАТСКИМ ПОТЈЕРНИЦАМА. ДА ЛИ ЋЕ ТО СМАЊИТИ ПОВРАТАК СРПСКИХ ИЗБЈЕГЛИЦА И СМАЊИТИ ПОВЈЕРЕЊЕ У ХРВАТСКУ КАО ПРАВНУ ДРЖАВУ ЗАТО ШТО СЕ ТО СМАТРА ВИШЕ КАО ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ, НЕГО ПИТАЊЕ ПРАВДЕ?
Толнауер: Ми стално прескачемо један период да је у Хрватској био рат и зна се какав је био и ко је шта радио. То сигурно није дестимулисање оних који имају чисту савјест. Како ви можете бити дестимулисани да се вратите у неку земљу у којој сте потпуно чисти. Та прича се шири више од стране неких кругова да би добила такву конотацију. У Хрватској је проведена амнестија, којом је велики број људи српске националности обухваћен. Било која групација, и са већинске стране и са мањинске стране, која покушава поступке које су у правној држави нормални искористити да би се створила перцепција да се неко застрашује, ради криву ствар. Хрватска, и да хоће, то више не може да уради, зато што је чланица ЕУ. Постоје правни механизми који тјерају Хрватску на нове ствари које она можда прије извјесног броја година не би прихватила.
У БИХ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ СКОРО ДА СЕ НИШТА И НЕ ПИТАЈУ, ЊИХОВА УЛОГА ЈЕ УГЛАВНОМ У НЕВЛАДИНОМ СЕКТОРУ.КАКВА ЈЕ РЕАЛНА СНАГА САВЈЕТА ЗА НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У ЈАВНОМ И ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ ХРВАТСКЕ?
Толнауер: Савјет је кровно и врховно тијело националних мањина које артикулише сва питања. Његови чланови су и осморо саборских заступника. Водили смо рачуна о уставном закону о томе да сви буду представљени, а сви не могу имати парламентарне заступнике. Онда је направљена једна врста кључа који претпоставља да сви имају своје представнике у Савјету, а уједно су ту и представници осам саборских заступника, због тога да се сва питања могу артикулисати на законодавном, на извршном и на државном нивоу. То је политичко тијело, али није страначко. Оно је надстраначко. Није важно ко је у којој странци. Савјет се бави заштитом права и слобода националних мањина загрантованих Уставом, Уставним законом о правима националних мањина и читавом мањинском легислативом. Његови чланови су и чланови разних странака. Али то никако не утиче на рад Савјета.
НА ПОСЉЕДЊЕМ ПОПИСУ У ХРВАТСКОЈ, ПРИЈАВИЛО СЕ 336 ЈУГОСЛОВЕНА. ТО ЈЕ ДРЖАВА КОЈА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ, НИЈЕ НИ НАЦИОНАЛНОСТ, НЕГО ЈЕ БИЛА ПОПУЛАРНА КАТЕГОРИЈА БИТИ ЈУГОСЛОВЕН. ДА ЛИ ЈЕ РИЈЕЧ О БУНТУ И НОСТАЛГИЈИ ИЛИ ЉУДИ ПОКУШАВАЈУ ДА „ВАСКРСНУ“ ИДЕОЛОГИЈУ ЈУГОСЛОВЕНСТВА?
Толнауер: Није никакво ускрснуће да се 336 људи од 4,5 милиона људи изјасни као Југословени. Ако погледате попис, онда Вам могу рећи да се 24.000 људи опредијелили као Истрани. Како је наведено, неки су се изјаснили као Ескими, неки као Личани, неки као Истрани. То су непостојеће категорије. То закон не познаје и то спада у категорију осталих, чак би за њих могли рећи преостали, иако то није никаква правна категорија. То је више шала. Ви се имате право тако изјаснити. Вама нико то не може узети. Ја чак разумијем те људе. Постоји доза носталгије и то је акцептирано, чак и нормално. Ти људи су покушали са једном иницијативом, која је на нивоу комике, да се призна као нацинална мањина. Кад резимирамо ту причу, то је једна појава која је сасвим нормална на пописима.
