БиХ ће до краја августа добити 50 милиона евра макроекономске помоћи ЕУ, увјерени су у Министарству финансија и трезора БиХ.
Подсјећања ради, Штефан Филе, комесар за проширење Европске комисије, у фебруару, на састанку у Бриселу, рекао је да ће други дио помоћи од укупно сто милиона евра бити уплаћен БиХ након што испуни постављене услове.
Он је приликом додјеле прве транше рекао да је ова помоћ упућена БиХ као знак повјерења земаља чланица ЕУ да је БиХ озбиљна у испуњавању својих обавеза из европских интеграција.
Рекао је да Брисел заузврат очекује од бх. политичара да уложе напор и омогуће функционалније институције на свим нивоима, брже структуралне реформе као и бољу координацију политика у БиХ.
Из Министарства је речено да су сви услови који су били на нивоу БиХ испуњени и да ће формални захтјев за исплату 50 милиона евра бити послат комисији 8. августа.
„Што се тиче нас, сав технички дио посла управо се завршава, након чега ће бити поднесен захтјев. У редовној смо комуникацији са Комисијом и Делегацијом, и барем колико ми имамо информација, уопште не очекујемо проблеме“, објснили су нам у Министарству.
Да ли ће новац бити и одобрен до краја августа, како су истакли, зависи од ФБиХ, с обзиром на то да је једини преостали услов остао на влади тог ентитета, а односи се на финансијску координацију између Владе ФБиХ с једне и кантона са друге стране.
Судећи по изјави Алије Аљовића, помоћника министра у Сектору за буџет и јавне расходе у Министарству финансија ФБиХ, и тај посљедњи услов је испуњен у потпуности.
Он је, наиме, објаснио да се једини преостали услов односио на то да Влада ФБиХ усвоји и у парламентарну процедуру упути закон о фискалној одговорности.
Како је рекао, Влада се одлучила да не иде у израду посебног закона, већ да у склопу Закона о буџетима посвети посебно поглавље о овом преосталом услову, што је, како је навео, и урађено.
„Тај закон је прошао прво читање у парламенту и отворена је јавна расправа па до краја септембра очекујемо његово доношење“, навео је он.
Како је додао, Меморандум склопљен са Европском комисијом о макроекономској помоћи предвиђа да закон буде усвојен у влади и да за додјелу средстава није услов да он буде усвојен у парламенту.
Сам текст закона је, како је објаснио, усклађен са представницима Европске комисије и Међународног монетарног фонда, те да нису имали никакве примједбе.
„С обзиром на то да су они задовољни текстом, мислим да је и тај посљедњи услов испуњен. Не очекујемо никакве проблеме и вјерујемо да ће нам средства из макроекономске помоћи бити исплаћена како је и планирано и договорено“, навео је Аљовић.
Из Делегације ЕУ у Сарајеву су јуче, ипак, били мало опрезнији, и истичу да, ако БиХ жели та средства, мора испунити све преузете обавезе како би напредовала у приступном процесу ЕУ.
„У области економије, конкретно, то значи да морају обезбиједити функционалне институције на свим нивоима, брже структуралне реформе и побољшање координације политика. То значи фокусирање на јавни сектор – смањење величине влада и трошкова те побољшање пословне и инвестиционе средине“, навео је Енди Мекгафи, портпарол Питера Соренсена, специјалног представника ЕУ.
Како је рекао Мекгафи, ЕУ се одлучила на ову помоћ БиХ као знак посвећености земаља чланица ка европској перспективи земље. Навео је, такође, да ЕУ очекује да реформе резултирају побољшањем животних услова за све грађане БиХ.
ЕУ је одлуку о додјељивању ове помоћи донијела 2009. године, али се са имплементацијом каснило, јер БиХ није била испунила услов да усвоји глобални фискални оквир БиХ за период 2012-2014. Такође, услов који је ЕУ поставила је да новац буде искључиво утрошен за развојне пројекте, а не за администрацију или покривање буџетских рупа.
