Оно што је свакако актуелно последњих месец дана јесте реконструкција Владе. То је ситуација када Влада није дала никаквих резултата, када је дала недовољно добре резултате, или када се однос снага на политичкој сцени од избора променио па онда једни коалициони партнери долазе у ситуацију да могу уцењивати друге. Као премијер, Дачић не би ни отварао ово питање да би сменио своје министре који, реално, имају најлошије резултате од свих министара. Мркоњић више није министар, а уколико и Жарко Обрадовић не постане бивши онда је свака реконструкција, уколико је предузета из најплеменитијих намера према својој земљи и својим грађанима, бесмислена. Остао би канцер на најосетљивијем питању а то је образовање наше деце. Дакле, циљ реконструкције јесте као што видимо одстрањивање Млађана Динкића из Владе из два разлога. Први је да би СНС преузео финансије и тако имао монопол над главним токовима новца, имају најјачу странку у земљи те је и разумљиво да финансије иду код њих, с обзиром да је место премијера неправедно припало тек трећој странци по снази у нашој држави. Дакле, ово је било чисто пребијање рачуна. Друга ствар, вероватно су и СНС и СПС проценили да би им избацивање из Владе већ довољно у народу омраженог Млађана Динкића, донело и извесне политичке поене. Или су пак проценили да би Динкићева глава требала оправдати изостанак резултата ове Владе, нит смо ближи нит даље од Европске уније, нит је било датума нит почетка преговора, нит се живи боље, нит је неко од ухапшених за проневере и пљачку осуђен, Мишковић је пуштен а главни актери свих пљачки од 2000. године па до данас су и даље на слободи и успешно послују.
Цела реконструкција је морала бити одиграна тако да се не наруши већина у владајућој коалицији. Данас се огласио и Стејт Департмент који „поштује“ суверенитет Републике Србије па је дао „савет“ да избори нису најбоље решење јер би се изгубило драгоцено време за спровођење бриселског споразума и за евроинтеграције. Заиста? То је оно што нас и њих треба да брине?! Дакле, наши су политичари прво ишли по „своје мишљење“ у стране амбасаде, или су били у ма каквом контакту са иностраним политичарима, а затим су се сви састали на једном нижем нивоу који се зове Влада Србије како би одлучили неким незабрањеним питањима. Једина брига приликом реконструкције Владе је била дакле да се не нарушава већина која је пристала да спроведе један овакав споразум, који значи интеграцију Срба са Косова и Метохије у Тачијеву државу, све остало је мање важно. То био једини услов и критеријум приликом мењања места у Влади. Ако се једној Влади као приоритет наметне спровођење противуставног споразума, а не подизање стандарда и бољи живот грађана онда је свака реконструкција бесмислена јер ту Владу једино што држи на окупу јесте притисак из иностранства да остану на окупу и њихова спремност да спроведу шта се год од њих тражи. Сложићете се, то баш и нису неке посебне квалификације Владе једне државе која би за главни циљ требала да има просперитет земље и напредак. Дакле, чим странци буду добили што желе, да им кроз низ споразума признамо НАТО државу, ова Влада која је онда успешно обавила задатак, слободно може да се распадне и да идемо на изборе, јер више нема ничега што би је држало на окупу. Влада са таквим једним смислом постојања не може ни у ком случају донети добра своме народу. Након свега овога треба поставити питање, да ли овоме служи Влада једне државе, да ли таква Влада уопште служи својој држави или туђој, и да ли је то постала пракса и пука формалност да народ само формално изгласа политичаре који се један за другим појављују као својеврсни спасиоци а затим Србију стављају на добош како би се доказали колики су европејци. Ако је јабука трула изнутра, то што ће је неко само ољуштити или опрати не значи да је она ишта боља него раније. Таква се јабука баца. Исто је и са нашом Владом. Ако је оно што њу држи на окупу спровођење интереса Америке и Немачке, онда народ нема разлога да се нада да ће бити боље након ма какве реконструкције. Једино решење јесте – на изборе!
