Подгорица – Црногорски Уставни суд прогласио је неуставним измене Закона о образовању, које је парламент усвојио на основу споразума о језику, који су пре две године потписали тадашњи премијер Игор Лукшић и лидери опозиције. Таквом пресудом, која је проистекла из иницијативе Матице црногорске, српском језику у овдашњим школама је изгледа одзвонило!
Споразум из 2011. био је, иначе, услов Европске комисије да предложи отварање преговора ЕУ са Црном Гором.
Матица црногорска је још у јануару 2012. године Уставном суду поднела иницијативу за оцену уставности одредаба Закона о образовању који се односе на употребу службеног језика, наводећи: „Уместо да се поштује уставно решење да је службени језик у Црној Гори црногорски, избегнута је његова примена, па у суштини ово значи да у Црној Гори и не постоји службени језик, осим као уставна декларација која никога не обавезује.“
По њиховој оцени, то је начин да се заштити име службеног црногорског језика и обезбеди његова законита примена у државним институцијама, нарочито просветним установама. Иако се од петка чека да пресуда Уставног суда буде објављена на њиховом сајту, то се још није десило.
Трећу годину заредом чланови Комисије за израду наставног програма не могу да спроведу оно што су Лукшић и опозиционари оверили. Споразумом је било предвиђено да Министарство просвете формира експертску комисију која никада није заживела. Професор др Драган Копривица, члан комисије и универзитетски професор, каже да се више пута узалуд обраћао бившем премијеру Лукшићу да утиче на рад комисије.
„Није се почешао, а камоли јавио! Позвао сам и његовог наследника Мила Ђукановића да исправи грешку, али без успеха“, каже за „Новости“ Копривица.
До кочења у раду комисије дошло је после изјаве председника тог радног тела Наташе Газиводе да универзитетски професори који се залажу за статус српског језика уносе поделе.
Изабрали језик уместо хлеба
Када су пре осам година стали у одбрану наставног предмета Српски језик и књижевност и тадашњег Устава Црне Горе, по којем је службени језик био српски, 27 наставника и професора из четири никшићке средње школе и један из Херцег Новог остали су без посла. По налогу тадашњег министра просвете Слободана Бацковића, добили су отказ јер су одбили да изводе „наставу на матерњем језику“, пошто је одлуком режима српски језик тада избрисан из наставних предмета. Бирајући између хлеба и језика, одабрали су језик, нашли су се на улици и проглашени државним непријатељима.
„Још тада смо предвидели каква ће судбина задесити српски језик, што се, нажалост, и десило“, каже за „Новости“ професор Светозар Ћираковић, који српски језик већ неколико година предаје Србима и Црногорцима у Скадру и Фиру.
„Када нисам могао у мојој Црној Гори и Никшићу то да чиним, могу ево преко Проклетија!“
