Израз фатална љубав повезује судбину и љубав, означујући судбинску љубав. Латинска реч fatum значи судбина. Концепт судбине је такав да је Бог или нека виша сила осудила некога да му живот тече неким тачно одређеним током. Они који верују у судбину мисле да људи свој живот не могу битно да промене, већ да треба да се пасивно препусте вишим силама који њима управљају. У љубави и заљубљености треба да се помире са тим да им је одређени партнер „суђен”.
Када неко изјави да му је одређени партнер фаталан, он тврди да је од њега зависан, да не може слободно да изабере да остане или да оде. Зато је фатална љубав други израз за зависност од датог односа. То може да буде разлог што се фаталност повезује са негативним значењем. Људи који су задовољни својим партнером не кажу да је он фаталан, већ да су нашли човека или жену свог живота.
Израз фатално има још једно значење, као у изразу фатална болест, дакле нешто што доноси неизбежно пропадање и смрт. Некада се за неку веома лепу и харизматичну жену каже да је фатална – femme fatale – опасна жена у коју се мушкарци слепо заљубљују и постају толико опчињени да не могу да се одбране од тога да их она искористи до краја, да их „упропасти” и одбаци.
Психотерапеути по правилу не верују у концепт судбине, већ сматрају да је човек „ковач властите среће”. То значи да смо сви ми одрасли слободни у чињењу властитих животних избора и због тога сами одговорни за њихове последице. У већини случајева можемо да утичемо на објективне животне околности или да одемо из окружења које нам је неприхватљиво. А када су околности заиста непроменљиве можемо да изаберемо став који ћемо према њима да заузмемо.
Ако неко трпи однос који му је неприхватљив, јер га доживљава као судбински, он се сам одриче своје слободе и пребацује властиту одговорност на некакву судбину. Слично, одговорност може да пребаци на „фаталног” партнера, као у случају фаталне жене или великог заводника. Док се раније одговорност за нечије пропадање у љубави пребацивала на заводницу или заводника који је некога опчинио својим тајанственим моћима, данас знамо да је одговорност увек на особи која се заљубила и која дозвољава да остане заведена.
Оно што је заиста фатално је фатализам, веровање у фаталност, у фаталну љубав. Особа која је зависна погрешно мисли да не може да живи без датог партнера, да је раскид крај живота. Она, ма колико била незадовољна односом, остаје у њему, или ако раскида, стално му се поново враћа. Ако је други остави, особа може да почини убиство или самоубиство. Зато је добро да на судбину гледамо као нешто чиме управљамо, а не као на нешто што трпимо.
