Број пензионера у Републици Српској већи је од броја запослених, док је у Федерацији БиХ тај омјер скоро па изједначен. Систем генерацијске солидарности, какав је заступљен у БиХ, стар више од стотину година, неодржив је, сматрају стручњаци. Неопходна је хитна реформа, коју према досадашњој пракси нема ко провести.
Иако ће ускоро напунити по 80 година живота, Сава и Богољуб Симеуновић из околине Тузле још увијек раде. Труде се зарадити додатно новац, јер пензија од које годинама живе није им довољна за живот достојан човјека.
„Радим, трчим, обадвоје радимо. Ја у кући – и видиш пољопривреда.“
„Петнаест дунума узорали земље, кукуруз био, сад ће ово друго нешто да се сије. Ради се, нећу да чекам милостињу. Имам овце, свиње, краву.“
Брачни пар Симеуновић припада најбројнијој групи бх. друштва – пензионерима, којих данас у БиХ има више од 600.000. У протеклих седам година број пензионера у Републици Српској повећан је за више од 40.000, док је истовремено, број радника смањен за око 8.000. Фонд за пензијско-инвалидско осигурање већ сада има потешкоћа при исплати ионако ниских пензија, тврди предсједник Удружења пензионера РС-а Раде Ракуљ.
„Те тешкоће су управо због слабљења привредних активности, односно незапосленост расте. Ми смо у децембру 2012. године имали мање 22.500 људи платиша доприноса него у 2011, а повећали смо број пензионера“, наводи Ракуљ.
На подручју ФБиХ укупно живи 378.000 пензионера. Број запослених у овом бх. ентитету већи је свега за 60.000. Фонд пензијског осигурања ФБиХ преоптерећен је, нема прилива средстава и, како каже предсједник Удружења пензионера ФБиХ Омер Омерефендић, пензионери сваки мјесец страхују хоће ли добити пензије.
„Постојеће стање је врло тешко и ми га оцјењујемо као катастрофално. Податак да се пензије у посљедњих пет година повећане пет посто, а трошкови живота преко сто посто, говори о једној тешкој ситуацији фондова пензионог осигурања“, напомиње он.
И Федерација и Република Српска сусрећу се са још једним огромним проблемом. Наиме, БиХ примјењује систем генерацијске солидарности. То значи да генерација која ради издржава генерацију која је радила, односно пензионере. Овај систем је настао прије више од 100 година у Њемачкој. Некад је функционисао када је осам радника радило за једног пензионера. Данас је потпуно неодржив и пријети угрожавању стабилности пензионих фондова, сматра економски аналитичар, професор Вјекослав Домљан.
„Црвена лампица се пали кад дође два радника на једног пензионера, а код нас је стање тако да се изједначио број радника и број пензионера. Идемо полако према оном стању које је описао Маркез у својој књизи ’Пуковнику нема ко да пише’ – можемо ми имати јако пуно пензионера, али ће онда величина пензије да се смањује и доћи до тог нивоа када за њу ништа нећемо моћи купити“, упозорава Домљан.
Не крене ли се са реформом, биће све теже. Могла би се десити, како тврди економски стручњак из Бијељине Алекса Милојевић, једна врста банкрота.
„Док се не промијени привредни систем и начин владања, ми ћемо ићи све више у дефлацију. Наставиће се убрзано тренд пропадања предузећа и раст незапослености. Ми идемо у дубоку, дубоку рецесију. Ми 15 година уништавамо властиту привреду, а задужујемо се“, наводи Милојевић.
То не занима претјерано политичаре на власти. Њима су већ трећу годину од избора једино битне реконструкције влада на различитим нивоима. Професор Домљан мишљења је да ће највеће посљедице опет трпјети пензионери.
Пензионим фондовима пријети колапс, али сви они који примају плате из буџета не треба да брину – јер су њихова примања, захваљујући континуираном задуживању, загарантована. О како врућем кромпиру се ради потврђује податак да већина земаља у двоструко бољој ситуацији пали аларм спашавајући своје пензионе системе.
(Радио СЕ/Фронтал)
