Београд – Десетак људи са подигнутим рукама стоји укруг крај столетног храста. Уз дрво су положене запаљене свеће, погача и две јабуке.
„Боже који си нам досад доносио храну, дај нам је и сад у изобиљу“, изговарају углас и просипају просо које су стезали у шакама.
Кошутњак. Јул, године господње 2013. Месец жетвар, 7031. године од стварања света, по календару кога су се држали наши преци. Они чију веру сада настоје да обнове чланови удружења „Старославци“ који су управо извели један од ретких словенских обреда о којем постоји запис савременика.
„Повезало нас је интересовање за историју Срба пре Немањића и пре прихватања хришћанства и упознали смо се на различитим форумима који су се бавили тим темама“, прича Милан Дмитрашиновић, један од чланова удружења „Старославци“.
Пре годину дана смо основали удружења, а намеравамо да оснујемо и верску заједницу, која ће имати и своје свештенике – жреце. Пре тога хоћемо да детаљно и колико год је могуће аутентично реконструишемо обичаје и веровања наших предака. Нема много сведочанстава о старој српској вери и то многима даје основа да импровизују, додају шта им се свиђа и чак то злоупотребљавају. Ми желимо да обновимо стару веру онакву каква је била.
Реконструисање српске народне религије није нимало једноставно. Писаних трагова нема, а материјални су нестали јер су светилишта и кипови најчешће били грађени од дрвета. Храмови и света места били су свуда око њих, где год се налазио храст или друго свето дрво.
Нису сви чланови удружења родноверни, како гласи савремени назив древне народне вере. Већина се ипак одрекла православља и других религија у којима су одгајани и вратили се Перуну, Световиду, Триглаву, Весни… Имају четрдесетак активних чланова и још десетине оних који повремено долазе на окупљања или прате њихове активности.
„Поштујемо хришћанство и православље и немамо ништа против других религија, али мени се чинило да су хришћанство, као и ислам и друге велике религије превише окренути материјалном. Вера наших предака је усмерена према природи и прецима. Богове славимо, а не клањамо им се.“
Старославци, осим религије, немају много тога заједничког. Неки су етнолози, други раде у издавачким кућама, има студената, радника или оних који живе од рентирања локала. Политички погледи су им различити, а уједињује их идеја пансловенства.
„Родна вера уједињује све Словене „, каже Небојша Јеремић, председник „Старославаца“.
„Делимо је, уз мале разлике, са Русима, Пољацима, Чесима, али и са Хрватима, Бошњацима и Словенцима. Дуго смо ратовали подељени религијама, а заправо смо потекли од истог народа који је имао једну веру.“
Не воле када их називају паганима јер звучи погрдно, али против израза „многобошци“ немају ништа. Етикета „секта“ лако се прилепи, али када чују објашњење, људи постају отворенији.
„Објаснимо им да је реч о старој српској вери чији су трагови и данас сачувани у православљу и да се ми трудимо да очувамо и обновимо народну традицију“, каже Војин Станковић.
„Родноверје је прихваћена религија у свим словенским земљама осим у Србији. У Русији постоје читава села која су родноверна.“
Медовина на прославама
Старославци обележавају четири велика празника – равнодневнице, зимску краткодневницу и летњу дугодневницу. На прославама које организују увек у природи, на Кошутњаку или Ади Циганлији, обично се окупи стотинак људи. Мањим скуповима обележавају и друге празнике, попут Перуновог дана.
„Организујемо и игре на којима се такмичимо у традиционалним дисиплинама попут навлачења конопца и бацања камена с рамена. Прескачемо ватру јер је то стари обичај чишћења душе. А обавезна је медовина коју сами правимо“, причају старославци.
Венчање уз Жреца
Војин Станковић венчаће се на пролеће – по словенским обичајима.
„Моја девојка је хришћанка, па смо се договорили да се венчамо у складу са обе религије“, каже Војин. “ Најпре ћемо обавити обред у цркви, а затим на ливади. Бићемо обучени у народну ношњу, носити венце на глави, а венчаће нас жрец који ће доћи из Украјине.“
