Према годишњем ранигирању које спроводе часопис “Форин Полиси” и Глобални фонд за мир, Сомалија је најгора држава на свијету, иза Конга, Судана, Јужног Судана, Чада, Јемена и Авганистана. Зашто?
Земља се налази на Рогу Африке, већина становника су мулсимани сунитске вјероисповјести и напрестано их муче глад, неефикасна државна управа, пирати, милитантни екстремизам и честе стране интервенције.
Стога није никакво чудо што од 2008. Сомалија не силази са чела листе најгорих држава.
Да почнемо од глади. Према извјештају УН, глад у Сомалији, која је званичнио трајала од 2010. до 2012, однијела је 260.000 људских живота.
Трећина дјеце млађе од пет година је потхрањена, а на 1.000 дјеце 180 не доживи пету годину. Претходна глад је била деведесетих и тада је умрло 220.000 људи.
У то вријеме, племенске заваде и огорчене међусобне борбе довели су до екстремних несташица хране, нагомилавања хране од стране зараћених фракција, а на крају и до грађанског рата.
Услиједила је интервенција САД, која је кулуминирала Битком код Могадиша 1993, када су оборена два хеликоптер “блекхоук” и убијено 18 америчких војника.
Двадесет година касније, не види се да је страна интервенција донијела неко велико побољшање. Очекивани животни вијек износи 51 годину.
Само 14,6 одсто жена има приступ контрацепцији. Сомалијка просјечно роди шесторо дјеце. Смртност мајки на порођају износи 1000 на 100.000 живорођене дјеце.
Смртност деце је још већа: 101,9 на 1.000 живорођене диеце.
Харају заразне болести, међу којима су и бјеснило и хепатитис.
Главни извозни артикли Сомалије су стока, банане, кожа, риба, ћумур и старо гвожђе.
Сомалија, међутим, извози и тероризам. Главна терористичка групација је Ал-Шабаб, који се повезује са ал-Каидом.
Предсједник Сомалијског Олимпијског комитета смртно је рањен у бомбашком нападу напада прошле године.
Мировне санге Афричке уније овдје се налазе од 2007, али насиље и даље бјесни.
Племенске фракције, војни елементи из Сомалије и иностранства и исламски екстремисти стално се међусобно сукобљавају.
Сомалија је позната и као земља пирата, који тероришу кључне водене трговачке путеве у близини Рога Африке.
Међународна заједница је за овај регион наменила ресурсе за борбу против пиратерије, попут јужнокорејских командоса који нападају пиратске бродове.
За то вријеме, БДП по глави становника износи само 600 долара. Само 29 одсто становништва има приступ чистој води за пиће.
Писмено је само 37,8 одсто становништва старијег од 15 година. Када је ријеч о женама, тај проценат је само 25,8 одсто. Просјечно дијете у школу иде 3 године, а 49 одсто дјеце ради.
Па ипак, упркос свим овим тешкоћама и наизглед непремостивим препрекама, Галуп је недавно установио да 94 одсто људи у овом региону са оптимизмом гледа на будућност. Када је све већ толико лоше, може да буде само боље.
