Када као туриста дођете у Гдањск и околину, не треба да знате пољски да би сте се споразумијевали са локалним становништвом.
Овдје већину житеља чине Кашуби, стари словенски народ, који одлично разумије српски. Доктор славистике Душан Пажђерски је човјек за ког се данас говори да је први свијету открио овај нови народ.
„Дошао сам 1999. године из Новог Сада у Пољску да докторирам и упознао сам људе који одлично разумију српски језик. То ме је привукло да истражујем и откријем да су Кашуби аутохтони словенски народ, који живи на најљепшим обалама Балтичког мора. У свом рјечнику имају фонд српске говорне традиције. Уосталом, Кашуби на југу Балтика, имају Српско село и Српско језеро“, открио је своју тајну везу са овим народом др Душан Пажђерски, који за себе каже да је Новосађанин.
Његова истраживања су показала да су Кашуби остатак средњовЈековног народа Поморјана, који је на просторе покрајине Помераније дошао прије Пољака.
Кашуби су били поморци, који су пословали са Бокељима. Приликом подјеле интересних сфера на Версајској конференцији њихова област Померенија или Кашуба је додијељена Пољској. За вријеме Другог свЈетског рата Кашуби су једини имали организовани партизански покрет. Данас их у Пољској има више од 5.000.
„Моје анализе су показале да се око 51.000 људи у Пољској изјаснило да говоре кашупским језиком. Сматра се да особа које су поријеклом Кашуби у Пољској има око 300.000. Кашуби немају статус народа, већ регионалне етничке заједнице. Њихов језик као оргинална баштина има статус националног. Они су сачували своје етничке особине, јер вијековима живе изоловано. Основали су град Гдањск. Увијек су имали везе са српским народом. Једна од пријестоница кашупских кнезова у средњем вијеку звала се Београд. Тај град, нажалост, више не постоји“, открива др Пажђерски.
Кашуби су, кажу сами Пољаци, једини прави западнословенски народ. Религиознији су од Пољака. Наталитет им је прилично висок, иако су подвргнути асимилацији и емиграцији. Баве се пољопривредом и рибарством. Највеће пољске фабрике за прераду рибе и најбољи пољски приморски туристички центри су на Кашубима.
„По менталитету су слични Словенцима. Вриједни су, предузетни, али су гостољуби као Срби. Њихова народна ношња личи на нашу. Одликује је народни вез, који имају српске кошуље, кецеље и доламе. Уз то, имају велико разумијевање за српску историју. Један од највећих кашупских пјесника Станислав Пестка је за вријеме кризе око Космета, превео и објавио пјесму Стефана Лазаревића “Речи на мраморном стубу на Косову”. А, први научно уређени кашупско-пољски рјечник Стефана Рамулта, који је 1893. године издала Пољска академија наука из Кракова, рецензенти су упоредили са “Српским рјечником” Вука Караџића“, казује Душан Пажђерски, иначе, велики пријатељ Кашуба.
Наш саговорник прећуткује да у тој вези Кашуба и Срба сам највише доприњео. Пажђерски живи у градићу Вејхерову са Кашубама. Први је о овом народу написао стручне радове, а у Београду је, у издавачком предузећу “Алма” отворио Кашупску библиотеку. Уз помоћ Пројекта Растко 2004. године отворио је прву кашупску интернет библиотеку и тиме овај народ представио као своје научно откриће. За тај допринос народ Кашуби је др Душана Пажђерског наградио Медаљом Столема, коју је 2006. године добио и пољски премијер Доналд Туск, који је и сам Кашуб.
„Моји планови су да отворим прву катедру кашубистике на Гдањском универзитету и да припремимо Прву међународну конференцију о Кашуби, како би циео свијет упознао овај народ. Како сам на посљедњем Сају књига у Београду у госте довео издавача Јарослава Елварта, првог Кашуба који је посјетио Србију, планирам да доведем још неколико важних представника овог народа“, повјерио нам се др Душан Пажђерски.
Средином мају ове године је са групом студената први пут у посјету Србији дошла и мала група Кашуба. Делегацију је водили једини кашупски издавач и угледни пољопривредник, иначе сувласник једине кашупске приватне телевизије. Истовремено је одржана библиотечка конференција у граду Вејхерову, на којој су учествовали представници двије српске библиотеке, из Чачка и Новог Сада.
За сљедећу годину, са културним центром из једне кашупске општине планирају се сусрети на којима би била разматрана мањинска права у Србији и Пољској, што Кашубе то посебно занима.
Пољски Србин
Др Душан Пажђерски је рођен у Зеници 1967. године у породици Леха Пажђерског, професора пољског језика. На рођењу је добио име Владислав.
Студирао је славистику у Београду, радио у новосадском Радију 100 и Матици српској. Отишао је у Пољску да изучава пољско-српски рјечник биљака. Ради на универзитету Гдањск, предаје граматику српског и пољског језика.
Истражује тајне кашупског језика. Објавио је “Антологија кашупске народне приповетке”, а ради први кашупско-српски рјечник.
