Знаменити људи који су пре педесет, сто и више година описивали српске земље, као да су били видовити. Њихове речи важе и данас, било да је реч о нашим наравима, или о месту у времену и простору.
„Кад ће нестати мржење и вражба на земљи! Кад ће срце наше доћи у своју природну доброту, да у лицу сваког себи подобног чловека позна брата свога, нит’ мислећи, нити питајући: које је вере и закона – оне, у којеј га је Бог изволио да се роди, као и ти у твојој. С чијом вољом и допуштењем људи се плоде и рађају, расту, живу и сладости овога света уживају у сваком роду и племену, у свакој вери и закону? С божјом. Дакле, шта би ми хотели, да смо паметнији и бољи од Бога? О наше детињске памети!
Браћо, људи, познајмо један пут нашу неправду! Познајмо један пут сву силу ови’ речи, просте су и блажене и не требају никаква толмачења: што год хоћете да вам чине други људи, чините и ви то њима. А шта би ми ради да нам други чине? Да нас пуштају с миром живити у нашем закону, да нам не чине никаква зла, да нам опраштају наше слабости и погрешке, да нас љубе и поштују и да нам помогу у потреби нашој. То исто и ми смо дужни свима људма на свету“.
