Иако је тржиште ЕУ јединствено, постоје и посебни прописи. Различит је систем декларисања, па оно што је у једној земљи воћни намаз у другој је џем, оно што је у једној земљи сок, у другој може бити нектар. Искуства великих домаћих извозника хране на тржиште ЕУ говоре да је Шведска, на пример, либералнија од остатка Европе.
Више од од 60 одсто српског извоза одлази у Европску унију. Тржиште са више од пола милијарде потрошача захтева поштовање европских норми и стандарда, увођење сертификата, а квалитет производа и њихова контрола се подразумевају. Друштвена одговорност и заштита животне средине само су део онога што се тражи. Иако је тржиште Уније јединствено, постоје и посебни прописи, различити од земље до земље.
Домаћи производи најчешће заврше у Италији, Немачкој, Румунији и Словенији. Искуства великих домаћих извозника хране на тржиште Уније говоре да је Шведска, на пример, либералнија од остатка Европе. Тамо квалитет производа и добар наступ, кажу, обезбеђују даљи пласман производа.
„У пословању на тржишту Европске уније издвајамо чињеницу да постоји различит систем декларисања, дакле оно што је у једној земљи воћни намаз у другој је џем. Оно што је у једној земљи сок, у другој може бити нектар, тако да се на то мора обратити посебна пажња“, каже Наташа Бојанић из „Фудленда“.
Домаћи произвођачи су све бољи, оцењују у једном немачком трговинском ланцу који годинама послује у Србији.
Јелена Поповић из ланца „Метро кеш енд кери“ каже да и поред тога што нису у обавези све већи број српских произвођача испуњава највише стандарде квалитета прописане по законима Европске уније и ти производи се већ налазе на тржишту Србије.
„Самим тим они имају огромну предност у извозу ван граница Србије. Већ више од 100 произвођача кроз наш систем извози своје производе у осам земаља ЕУ“, каже Јелена Поповић.
За продају у Европској унији траже се посебни стандарди и технички прописи. Њихово увођење је инвестиција у будућност, јер обезбеђује конкурентност производа, сматрају стручњаци.
Кристина Ђурић из Привредне коморе Србије каже да увођење стандарда и техничких прописа подиже цену производа.
„Већи је притисак на мала и средња предузећа која уводе стандарде, него на оне који су већ конкурентни и да цена коштања стандарда зависи од делатности фирме, односно од производа о коме се ради“, каже Ђурићева.
Од јануара до маја ове године, пласман домаћих производа на тржиште земаља Уније за четвртину је већи него лане и износи две и по милијарде евра.
